Битеф

Caričina tužbalica Caričina tužbalica: film Pine Bausch. Film godišnjih doba. Uvelog jesenjeg lišča. Zimskih snegova. Prolečne trave. Promenljivog neba. Oblaka. Sunca. Film mračnih šuma i odbrojanog drveča. Film rečnih tokova i čudnog voča. Film Prirode. Ljudi. Zemlje, Svetlosti. Boja. Straha od Kraja. Caričina tužbalica: film sa družinom Tanztheatera iz Vupertala i gostima. Film sa starcima i decom. Sa muzičarem koji svira bas i staricom koja igra sama. Sa južnoameričkim dečakom koji uči napamet „Pevaj mi to i miluj me uz to / Odljubi mi život“. Sa glumicama, sa igračima, iz Francuske, Škotske, Irske i Japana. Iz Švajcarske. Belgije, Maroka, Kostarike. Holandije, Češkoslovačke, Italije. Zapadne Neraačke i Sjedinjenih Ameriških Država. Caričina tužbalica: film o ljudima i njihovim pesmama. O ljudima sa Bergove zemlje. O ljudima - medu jelama i šipražjem; pod otvorenim nebom i u zatvorenim sobama. O ljudima - u staklenim baštama i na Schwebebahnu ; medu zimskim cvečem i na asfaltiranim ulicama; u poIjima i u baru na obalama Vupera. O ljudima sučeljenim sa psom, ovcom, pticom. O spasavanju. O opstanku. O licima koja imaju šta da ispričaju. O pitanju: „Kuda čemo?“ Caričina tužbalica: film o igračici u crnom u polju; andelu u snegu; paru na kiši; ženi sa pištaljkom; bezveznjaku u kiltu; balerini pod vodom; čoveku od blata medu cvečem; samotnim ženama u šumi zlokobnoj kao šuma iz bajke. „Kako je moje dete, kako je moja srna, doči ču još jednom i onda nikad više“. O ženama u tankoj odeči, koje se nose sa hladnočom i mnogim drugim. O pokušajima da budu u skladu sa svojim osečanjima i da nastave. Trčanje bez bezanja. Pokušaji da se igra na kiši i u snežnem vrtlogu. Korači tanga. Vežbe. „Otvori oči“. Caričina tužbalica: film o ljudima koji nešto kriju u zemlji, kopaju golim rukama, traže ono čega nema. Caričina tužbalica: film o stazama; stazama sa neobičnom projlošču. O čežnji, potrebi, O želji da se bude voljen. O lepoti i tuzi što sve nije ono što bi moglo da bude, Mali san o lju-

CARIČINA TUŽBALICA

l’arche éditeur u saradnji sa: wuppertaler bühnen, zweites deutsches Fernsehen (majnc), chanci for (london), la sept (pariz) pinabausch: Caričina tužbalica (la plainte de l’impératrice/the plaint of the empress) koreografija, scenario i realizacija: pina bausch učestvuju: mariko aoyama, anna marie benati, bwnwdicte billiet, rotando brenes calvo, antonio carallo, finola cronin, dominìque duszynski, mechthild grossmann, barbara hampel, kyomi ichida, urs kaufmann, ed kortlandt, beatrice libonati, anne martin, dominique mere, jan minartik, helena pikon, sana sapiro, jean-laurent sasportes, mark sieczkarek, julie ann stanzak, mark alan wilson, kao i peter kowar (kontrabas), Use schönemann, rodolfo seas araya, alois hoch, josef tarering, bana i nepomuk minarik. kamera: martin schäfer inženjer zvuka i miksaža: micheal felber montaža: nina von kreisler, michael felber, martiné zevort asistent: matthias burkert dramaturg: raimund hodge izbor muzike i muzički savetnik: matthias burkert kostimi: marion cito asistent: titus kühler garderoben: harald boli, rosemarie hess rekvizita: martina goy asistent produkcije: angelika kaczmarek šef produkcije: dirk hess saradnik: frank leimbach savetnik produkcije: joíyen wimhurst producent: berbert rach ovaj film je ostvaren uz finansijsku pomoč wirtschaflische filmförderung nordrhein-westfalen (rfa).

bavi. Nežnosti. Bliskosti. Snovi o Ijlibavi. Prekinute priče. Izdvojene slike. Indijanci kažu: „Gledaj kad nema šta da se vidi. Slušaj kad nema šta da se čuje“. □ Raimund Hoghe

Caričina tužbalica - U svom prvom filmu Pina Bausch se vrača neumoljivosti ranih komada Prva scena filma Pine Bausch Caričina tužbalica vodi gledaoca u šumu u kojoj vlada jesenja atmosfera. Snažan vetar nosi žuto lišče kojim je prekrivena zemlja. Zatim se širi vidik kamere i može se videti da vetar pokreče mašina za pravljenje vetra koju igračica Helena Pikon sa mukom vuče kroz šumu. Kamerman Martin Schäfer, čiji je poslednji film bio Caričina tužbalica , u prvoj sekvenci je sažeo temu Pine Bausch: nestvarnost sveta i snažni umetnički napor koji je potreban da sc ovom svetu i životu oduzme nešto što bi se moglo nazvati smislom. Caričina tužbalica nije plesni film kao što ni komadi Pine Bausch nisu plesni komadi u uobičajenom smislu. To, medutim, nije ni uobičajeni film koji priča priču i u kome se odvija radnja. Ovaj film, čije glavne ličnosti nema nigde na vidiku, oko 100 minuta reda sliku za slikom i u celoj prvoj poiovini, a možda i duže, ne može se čuti ni jedna jedina reč - dok je govor u plesnim komadima Pine Bausch na pozornici i te kako prisutan u protekloj deceniji, pa i duže. Te slike se u poČetku komentarišu i postaju intenzivnije jedino pomoču veoma 'opore, strane muzike; na početku, i zatim ponovo na kraju, kreštava sicilijanska tužbalica koju sviraju laici, zatim veoma tužna južnoameriška tanga, tu i tamo malo setnog džeza, više mo-