Битеф

tamo je, u stvari Šekspirov »Otelo« u režiji Nåde Kokotović, usred šume Glob-teatar otvoren »Titom Andronikom« (Sekspir) u režiji Dušana Jovanovića, duga staza od »Globa« do jezera po kojoj kroči Ričard (Šekspir) Rističev stav o misli i akciji, o individui i istoriji... Sekspir, Molijer, Eshil sve je to na Palién, gotovo da nema mesta na svetu kője je upilo toliko svetske i savremene literature kao Subotica i Palié, i sve to emanira po tom prostoru, od teatra samog do ciglane u kojoj smo upravo gledali »Karamazove« u režiji Saše Milenkovskog, Ivan Karamazov ulazi u priču, literaturu, mit, arhetip slovenstva, vozeći kran, on tu radi u ciglani. To prožimanje stvorenog i stvarnog života, ta neprekidna montaža nekadašnjeg, stvarnog, istorije i utopije, ta neprekidna pluralna situacija i višeznačni trenutak, jeste koncept života i rada Ljubiše Rističa, koncept KPGT-a: svi mi sa svim onim oko nas, sa onim što je pre nas bilo i onim što če od nas biti, neprekidna pažnja prema svemu, vitalitet, je ono što je suma i života i stvaralaštvo to, eto, pre i posle svega, postoji, ima, nalazi se u Subotici. Zašto svi nismo svojevremeno iz sve snage podržali KPGT? Zašto to nije postao preovlađujući model rada i života u Jugoslaviji? Zašto KPGT nije postao organizacija jaéa od svih ostalih, zašto svi mi nismo skupa uprkos svemu, kako se dogodilo da ono što nam je najdraže bilo, ova zemlja? Ono što je nekoé bilo moguéno svuda, sada prebiva u Subotici, na severnoj granici koju »éuva« jedan dosledno sproveden i življen model ponašanja i rada jednih sa drugima oko neéega što je znaéajno za jedne i za druge, i za treée, i za sve. Paradoksalno, ili jedino logiéno, možda je to tek sada jasno Ljubiša Ristić, koji je bio proglašavan za najpolitičnijeg sada je najartističniji. Raditi ono što umeš i znaš i u čemu si najbolji, pomoći praktično, uraditi odmah, ne govoriti opšta mesta, već učiniti sve što možeš da ne bude onako kako ne želiš. Iskustvo i stalno činodejstvovanje drže ga budnog i aktivnog, to ga čuva od neoriginalnih zaključaka. Od svega onoga što govore drugi. Kad sam ranije odlazila u Suboticu, pa i sada, neki beogradski prijatelji znali su, i znaju, da mi kažu da ih izvestim da li je i kada će Ljubiša Ristié da spakuje kofere, jer bi to značilo da je kraj. Evő ovim putem mogu da ih izvestim kako ni ovoga puta, na još jednom odlasku u Suboticu kao vraéanju kuéi, nisam primetila da se bavi takvom idejom i da mu je sve što ima raspakovano, i to konaéno. Nema nikakvih indicija da ce promeniti uverenje ako ga nije promenio do sada, a toliko se toga promenilo i toliki su se Ijudi promenili, nema naéina ni da to bude übuduće. Ljubiša Ristić je uvek isti, samo pravi razliéite predstave. Za sve ima samo svoje obrazloženje i prosto ga ne možete u tome uzdržati ili uveriti u bilo šta što nije njegovo stečeno i iskustveno mišljenje. Nema te sile, prijateljske ili neprijateljske, koji može od njega napraviti nešto drugo osim onoga što sam jeste. I što brani svojim darom i načinom života. Subotica je čudesan grad na severu Bačke. Lepa Subotica i dobra Subotica. U Subotici je Ljubiša Ristié i ko se drzne na

Učestvuju: Milena Arsöv, Ramadan Azirović, Jasna Babić, Katarina Bačlija, Bada Irén, Dušan Banjanin, Baranyi Szilvia, Zorán BuéUevác, Búbos András, Vanja Čarović, Nebojša Colié, Ilija Drašković, Svetislav Đorđević, Eper Zoltán, Érdék Saska, Erdélyi Hermina, Francia Gyula, Nenad Golčević, Hovány Szilvia, Zumreta Ibrašimović, Boris Isakovié, Irena Jakočević, Ljiljana Jakšić, Jónás Gabriella, Karácsonyi Attila, Kasza Éva, Tanja Kecman, Tanja Kiš, Olga Konkoj, Petar Konkoj, Korica Miklós, Gordana Kostié, Ana Kostovska, Kopunovié, Kotróba Júlia, Ksenija Kovačević, Aleksandar Krstajié, Lengyel Erika, Janet Lopez Pinela, Miroslav Medic, Tanja Miletić, Sandra Mirkovié, Veroslavá Mitrovié, Molnár Zoltán, Sonja Moravéevíc, Izmir Mùksinovié, Ovadia Perla, Marija Opesnica, Péter Ferenc, Laura Peié, Luka Piljagić, Pletl Zoltán, Kiril Pop-Hristov, Gorana Popovié, Petar Radovanovié, Branka Ribar, Vesna Rudinski, Ljiljana Rudié, Sandra Rudié, Đorđe Rusić, Ricardo Sanchez Diaz, Sanka Gabriela, Sebestyén Tibor, Seder Karla, Svetlana Stojanovié, Szél Olivér, Sziráckí Katalin, Talos Zsuzsanna, Tényi Renáta, Tirgung Ildikó, Vajda Tibor, Tihomir Vujiéié, Vrestyák Erzsébet, Zavodski Adriána, Tanja Žerajić. Festivalski orkestar: Ábrahám János, Dejan Bordevié, Markai István, Markai Márta, Jónás Gyula, Lakatos László, Lakatos Matija ml., Maróti István, Barkó Tikvicki i Zsiga Pál.