Битеф

Sašo Milenkovski Roden sam 1963. godine. Još uvek nisam diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju. Zapravo student sam četvrte godine. Pored redovnih studentskih i ispitnih projekata, do sada sam režirao i sledeće celovečernje predstave: »Poslednji balkanski vampir« na FDU, Skoplje; »Levitan« u Narodnom pozorištu Zenica; »Duplo dno« u Makedonskom narodnom teatru, Skoplje [diplomski ispit glumaca sa FDU] »Solonov katalog«, The International Theatre Festival; »Smrtat na Kuzman Kapidan« u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu; »Ajant«, »Gospođica Julija«, »Rani jadi« i »Zločin i kazna« u Narodnom pozorištu u Subotici.

Voz - svet ... priéinjavalo mu se kao da je ceo svet osuđen da bude žrtva nekakvoj strašnoj neviđenoj i nečuvenoj kugi koja ide iz dubina Azije na Evropu. Svi su morali propasti osim malog broja izabranih. Pojavile su se nekakve nove trihine, biéa jedva vidljiva pod mikroskopom, koja su prodirala u ljudska tela. Ali ta biéa su bili duhovi obdareni umom i voljom. Ljudi koji su ih nosili u sebi postajali su odmah pomamni i ludi. Ali nikad, nikad ljudi nisu smatrali sebe tako pametnim i sigurnim u istinu kao što su mislili o sebi ti zaraženi. Nikada svet svoje presude, naučne zakljuéke, svoja moralna übeđenja i verovanja nije smatrao tako pouzdanim i čvrstim. Čitava naselja, čita vi gradovi i narodi su bili zaraženi i ludeli su. Svi su bili nemirni i nisu shvatali jedan drugog, svaki je mislio da je samo u njemu istina i muéio se gledajuéi druge, busao se u grudi, plakao i lomio prste. Nisu znali koga i kako da sude, nisu mogli da se slože šta da smatraju zlom a šta dobrom. Nisu znali koga da okrive a koga da opravdaju. Ljudi su übijali jedan drugog u nekakvoj besmislenoj mržnji. Skupljali su se u éitave armije da bi udarili jedni na druge, ali te armije bi još na putu iznenada poéele same sebe da komadaju, redovi bi se osipali, vojnici jurišali jedan na drugoga, klali se i übijali, ujedali i jeli jedan drugoga. Po gradovima su po éitav dan zvonili za uzbunu, pozivali su sve, ali ko zove i zašto zove niko nije znao, svi su bili nespokojni. Počeše požari, nastade glad. Sve je propadalo. Kuga se širila sve dalje i dalje. U célom svetu moglo se spasiti samo nekoliko ljudi; to su bili izabrani, određeni da osnuju nov ljudski rod i nov život, da obnove i oéiste zemlju, ali niko i nigde nije video te ljude niti je iko čuo njihovu reč i glas. □ F. M. Dostojevski »Zločin i kazna«

Vonat - világ ... azt álmodta, hogy valami szörnyű, sose látott, sose hallott, gyilkos ragály fertőzte meg az egész világot, Ázsia