Битеф

Novi članovi trupe nadeni su kroz seriju radionica / workshopa, koje su razvili Džozef Čeikin, Suzan Jankovič i direktori pozorišta 7 Stages Del Hamilton i Paye Allen. Preliminarna istraživanja u Irskoj i u Kaliforniji stvorila su srž teksta i rediteljskih ideja. Dodatne intenzivne radionice sa novom trupom, održane u martu, dale su fizičku formu tekstu i slikama koje su stvorih pisac, reditelj i glumci. Finalne radionice i probe počele su u avgustu. Svetska premijera predstave održače se na 30. jubilarnom Beogradskom internacionalnem teatarskom festivalu (BITEF), 29. septembra 1996. godine i pratiče je evropska turneja. Trupa je ovaj put sastavljena od devet članova. Glumcima Open Theatrea Paulu Zimetu, Tini Shepard, Shami Chaikinu i muzičaru Ellen Meadow, pridružiče se Scot Blumenthal, Hunyap Lee i Nkenge Scott. Ono što je jedinstveno u ovom projektu jeste što on spaja dve udaljene generacije umetnika u razvijanju naše kulture i istraživanju procesa rada, koji se ranije pokazao uspešnim u obračanju kulturi u haosu. Pozorište 7 Stages ima čast da pomaže zrele, etablirane umetnike u njihovim pokušajima da novim generacijama predaju strast koja je njihov rad učinila važnim više od trideset godina. Konačno postoji jedan neizbežan dogadaj koji nas sve povezuje, dogadaj koji povezuje sve naše živote, obnovljeni Terminal obrača se torn dogadaju, ali sečajuči se da: »Živi su takode i umiruči; umiruči su potencijalno mrtvi. A i mrtvi če postati stvar koja živi.- ■ 1970. Suzan Jankovič

O POZORISTU 7 STAGES 7 Stages je profesionalna pozorišna organizacija koja animira umetnike i publiku, usmeravajuči svoju pažnju na drušvene, duhovne i umetničke vrednosti u savremenoj kulturi. Poseban značaj posvečuje podršci i razvoju novih pozorišnih komada, norim piscima i norim načinima saradnje. Ovo pozorište veoma ozbiljno radi na dovodenju internacionalnih pisaca i pozorišta u svoju zajednicu, kako bi podelilo njihovu mudrost i dovelo različite kulture u blisku vezu. ■

NOVI TERMINAL KARAKTERI - SLIKE KOJE TREBA (STRAŽITI Osoba koja nastavlja da zaboravlja. Ožaloščeni koji ne može da žali.

Osoba koja se svega boji. Pesine / molitve žalosti - tužbalice. Osoba koja je bliska (priča) peva sa duhovima. Oko sanduka: opraštanja, bol i šapat. Želja za letenjem. Osoba u bolovima, koja želi da umre (tema asistiranog samoubistva). Onaj ko vidi ándele. Zavisnici Starački dom: gomila dubreta i tela (upotreba kesa za dubre? ljudi u njima?); pritvori; kreveti žuti od mokrače, ljudi leže u njima; ljudi u invalidskim kolicima šibaju naokolo, zatim invalidska kolica oslobodena od ljudi; cevi zamenjuju dab. Muzika sfera: kako to zvuči? Zvuk crkvenih zvona, dah vetra, poslednja isparavanja, najviša nota... Obredi pročiščenja (voda, itd.; pranje tela, pranje ruku, tamjan za prečiščenje vazduha). Vrata koja se otvaraju i zatvaraju (izlaz, ulaz, put za bekstvo, grob, drugi svet, lupnjave, škripanja; kvaka koja neče da se okrene; onda opet otvorena vrata i tela koja ispadaju. Skelet u ormanu. Tinejdžer koji je obešen. Itd.). Osoba koja peva bluz (Predvorje pakla) Bič Scena kraj kreveta i Dar Utehe Procesija žalosti Poslednji ples MOGUĆI KARAKTER! ZA MRTVE KOJI ĆE PROCI Tinejdžer samoubica. Onaj koji je muro od kuge (SIDA). Pevač Nasilja (rep pevač) Dete koje je uzdo Metak (pucanje iz vožnje, ulično nasilje) Onaj koga su zaposele Droge Dželat i pogubljeni (tema smrtne kazne) Osoba koja je umrla od Rata/Mržnje (Bosna, Severna Irska, itd.). POSLEDNJI PLES Tišina. GLUMCI su okrenuti licem puhlici, dišu. Prisutni su u svojim telima, u prostoru, u svom odnosu prema puhlici - i u svom dahu. Udarci u bubanj se čuju i vibriraju. Udarci u bubanj prestaju. GLUMCI su prisutniNjihovo disanje je jasno. Ova sekvenca se ponavlja. I Disanje GLUMAČA postaje zvuk. Zvuk postaje pesma. PESMA u sebi sadrži i tugu i klicanje. POSLEDNJI PLES počinje slikama bola, nežnosti, čežnje, žaljenja, ljubavi, besa, sudbine i neshvatljivosti. POSLEDNJI PLES se završava.