Битеф

Zvezdara teatar Beograd Jugoslavija Aleksandar Popovič:

BAŠ-BUNAR -BUNAR

Scenski, računar, par - nepar, na pet hvati, u šest stopa, uz nešto epiloga. Režija: Aleksandar Popovič Scenograf: Živorad Savič Kostimograf: Marija Kovačevič Muzika; Persida Popovič Scenski pokret; Tatjana Popovič Učestvuju (račundžije na burgije): Miodrag Krivokapič (Manasije Vrcelj, nesrečan po prirodi), Ljiljana Blagojevič (Dragoslava, Manasijeva žena, Anastasova snaja, Biserkina jetrva, umereno verodostojna), Predrag Ejdus (Anastas Vrcelj, Manasijev brat, Biserkin muž, Dragoslavin dever, tu i tamo pojavan i mio, bio il ne bio) i Ružiča Sokič (Biserka, Anastasova žena, Manasijeva snaja, Dragoslavina jetrva, sama sebi najpreča). Spomenulo se ne povratilo se. Predstava na 30, Bitefu 1996. godine je premijera komada ■

BAŠ-BUNAR Scenski računar, par-nepar, na pet hvati, u šest stopa, uz nešto pride epiloga. (Neparne stope. Prva stopa: bez brade popa. Treča stopa: ispod plavog stropa. Peta stopa: motika koja sama kopa. Sedma stopa: junak bez oklopa. Deveta stopa: presto koji čopa. Jedanaesta stopa: zvuk višnjevog topa. I još pride epilog: batina i bog Parne hvati. Drugi hvat; slomljen vrat. Četvrti hvat: uklet brat. Šesti hvat: uveli lipov cvat. Osmi hvat: stari svat: iz BašBunara zlatna vlat) ■ Aleksandar Popovič

MESTO PRIDE ZA EPILOG: BATINE I BOG (Scena kao i u predašnjoj stopi. Dragoslava na sve strane lepi dugačke nalepnice s natpisom: »Potpis«, »Potpis«, »Potpis«) Dragoslava: (Biserki koja dolazi držeči list papira u rud) Izlepila sam najave za popis. Nemarno čim da radimo, dok ne stigne nova roba, ako uopšte hude stigla. Biserka: Zar tvoj Manasije nije s novcem i akreditivima otišao u Vašingotn na Kvantašku pijacu. Dragoslava: Tako je bar rekao. Kakav ti je to papir u raci? Biserka: Manasijeva telefaks oporaka. Dragoslava: Što prečutkuješ, šta piše. Biserka: Piše da nam ni jedan pojedinac ne može biti preči od celog naroda, pa makar bio u pitanju i sam Gospod Bog. Dragoslava: A gde je tvoj Anastas, da mu prenesemo bratovljevu oporuku. Biserka: Muvao se ovuda od jutros, s nekakvom sajlom i čekrkom. Dragoslava: (Anastasu koji dolazi) Što ovaj narod ovoliko puca i urla, devere, znaš li? Anastas: Slavi primiije. Dragoslava; Čujem da si ti od sabajle kuburio s bunardžiskom rekvizitom. Anastas: Spuštao sam se, snajka, u Baš-Bunar. Dragoslava: Nisi imao druga posla, nego da zaviruješ u bunar večnosti. Anastas: Morao sam, zasmrdeo mi na crkotinu. Biserka: Zar i večnost umire. Anastas: Ne znam. Možda. Ako zaboravi da se obnovi. Manasije: (Jun mahnito preko balkona) Ljudi, braco i sestre! Dragoslava; Juri, siromab, ko bez duše. Biserka: Ko da s vešala beži. Manasije: (Viče) Ne popisujte se. Ne popisujte se, odande vam se javlja. Deportovače nas u zapečačenim marvenim vagonima. Sklanjajte se. Oblači na dohvat ruke stali su da se uvijaju u fišek. Culo se kako trava raste i ljudi u njoj do brade, gledaju nemo i prestravljeno.