Битеф

Manasije: Znam, pismena si u leda. Dragoslava: Staviču krstaču. Manasije: Nečeš ti nista. Dragoslava: Ja samo sinovima da mesim poskurice za daču. Manasije: (Rukne na nju) Jezik pregrizla, ne zlosluti. (Ona se pokunji) Kao da je neki davo ušao u tebe. Nikad nisi bila takva. Celo mi jutro čantraš nad glavom. I sve nešto protiv. Sve ti nešto bože znaš. I sve suprotno od onoga što ja govorim. Sklanjaj sad oči, gledaj u zemlju. I daj da još ovu sitnariju pobacamo pod ciradu, pa smo kvit, (On kupi još dve tri manje kutije. I Dragoslava to isto čini. Tako da posle toga pozornica ostaje potpuno prazna) Dragoslava: (U odlasku s Manasijom, kad odnose zadnju turu koleta) Nije meni zbog mene, čoveče, nego mi je zbog dece, što je i na njih navučen omraz, da ih kljuje svaka ala i vrana odakle god se nameri. (Odu) Manasije; (U povratku sa Dragoslavom) Pazi šta ti rekoh: zakukače, zakukače, zakukače i Kinkelova majka. Dragoslava: Ona ja 1 oče, ja 1 neče, al u nas se mnogo črna vuna prede. Manasije: Da se prede, nije da se ne prede, mnogo se prede. Preko svake mere. Preterano. I nerentabilno. Dragoslava: I šta čemo nas dvoje sad. Manasije: Niša. Dragoslava: Da se uhvatimo za uši, pa da igramo po praznoj kuči ko vampiri. Manasije: Da čekamo generalovo naredenje za pokret. Dragoslava: Koliko li treba torn naređenju da doputuje od Zenevskog jezera do ove naše zabiti.

Manasije: Ne budali, nego spuštaj tu moju kaputinu s eksera dole, da prilegnemo na patos. Dragoslava; Baš ko sužnji na doživotnoj robiji. Manasije: (Najednom plane, kao da mu je njena opaska sa zakašnjenjem doprla do mozga) Ti znaš da nama naš general šalje naredenja iz Švajcarske, nije nego. Ženturačo jezičava. Dragoslava: (Skida sa zida s eksera njegov kaput i prostré ga na patos) Osim ako mu više ne prija morska klima, onda može da se desi da nam se oglasi iz Lamake sa Kipra. Manasije: (Grabo je odgurne od sebe u stranu) E, zbog toga što si garica, nečeš nocas ležati pored mene. Dragoslava: Vidi ti mog Čiče, kako je on kočoperan. Manasije: (Pokušava da mu pride, ali je on otura) Sad češ po kazni da ležiš u čošku na goloj dasci. Dragoslava: A što se tiče tog tvog generala, ja ti rekoh nečeš mu ti nikad više videti njegove oči čarne. Manasije; (Gnezdi se na podu na prostrtom kaputu) Ima čovek zelene oči. Ti samo širiš dezinformacije. Dragoslava: (Klekne kod njega, pa mu se umiliava) Nije tu u pitanju boja očiju, nego karaktera. Manasije: (Otura je) Bež od mene, ne štipaj me. Dragoslava: (Ali mu se ona i dalje umiljava) Možda su mu oči pozelenele od zelenih dolara. (Baci se preko njega i stane da ga grli) Manasije: (Pokušava da je oturi, ali neubedljivo) Skidaj se sa mene, ljut sam, ne dolaziš u obzir. Dragoslava: Al ako treba da ginem, da poginemo bar zagrljeni, Manasije. Utuliču lampu. Puf. (Mrak i lajt motiv). ■