Битеф

Hovenbitzer RENESANSA: OPET SAM NEKO Joachim Siska. Ansambl POLAZAK U 21 VEK Christian Schwaan. Joachim Siska. Ansambl NIJE BITNO ZA ŠTA SE BORIMO, VEĆ KAKO SE BORIMO (Jünger) ■

ERNST JÜNGER 1895-1912 Ernst Jünger, roden 29. marta 1895. u Hajdelbergu kao sin hemičara Ernsta-Georga Jüngera i njegove žene Karoline. Otac mu poklanja »sanduk za zbirku svega što nade u prirodi«, čime je položio kamen temeljac za Jüngerovu strast za entomologiju (nauka o insektima), kojoj je ostao verán celog života. Jüngerove prve pesme su nastale u doba njihovih lutanja i tumaranja. 1913-1914 U osamnaestoj godini Jünger sa Legijom stranaca odlazi u Alžir. Posle šest nedelja ga vračaju, na očevu intervenciju. Polaže matur u, upisuje se na Univerzitet u Hajdelbergu i prijavljuje se kao ratni dobrovoljac. 1915-1918 U rovovskim borbama u Prvom svetskom ratu na francuskom frontu, Jünger je više puta ranjavan i dobija Gvozdeni krst I reda, a krajem rata je odlikovan najvišim odlikovanjem - Ordenom za zasluge (Orden pour le merite). Unapreden je u rang komandira čete, a zatim u komandira jurišne čete. 1919-1920 Po završetku rata služi u Hanoveru u novoformiranoj nemačkoj vojsci (Rajhsver - od 1919. do 1935, na osnovu Versajskog ugovora, ograničeni broj dobrovoljaca i vrsta oružja u nemačkoj vojsci), učestvuje u izradi propisa za obuku u pešadiji, a privatno piše svoja ratna zapažanja. Objavljena su u knjiži U čeličnim olujama - Iz dnevnika komandira jurišne čete. Jüngerova ratna literatura velica doživljaj borbe i snažno je pretkana autobiografskim elementima. Njegov prvenac može služiti kao primer za Jüngerovu stilistiku u budučnosti. On otkriva svoj ambivalentni odnos prema užasu, hladnoču svojih zapažanja i neosetljivost za patnju. 1921-1924 Pored toga što radi u Ministarstvu vojske u Berlinu, Jünger piše esej Borba kao unutrašnji doživljaj. U Lajpcigu upisuje študije zoologije. Započinje prijateljstvo sa Alfredom Rubinom. »Hanoverser kurir« objavljuje njegovu pripovetku Juriš, a kasnije i knjigu Šumarak 125 - Hronika rotovških borbi 1918. 1925-1926 Jünger se ženi Grethom von Jeinsen, koju u svojim dnevnicima uvek naziva »Perpetua«. U izdanju »Stalhajm Ferlaga« objavljena je knjiga Vatra i krv - Mali isečak iz velike bitke.

Počinje svoju publicističku delatnost kao saradnik, a kasnije kao suizdavač nedeljnika »Baijak. Časopis novog nacionalizma«. 1927-1931 Rođenje sina Ernsta, Jünger postaje suizdavač časopisa »Arminus. Borbeni časopis za nemačke nacionaliste«. Porodica se seli u Berlin, gde Jünger objavljuje priloge u časopisima Ernsta Niekischs-a »Otpor. Časopis za nacionalrevolucionarnu politiku« i »Oni koji dolaze. Nedeljnik nemačke omladine«. Odbija ponudu nacionalsocialista za mandat u Rajhstagu. Jünger se dopisuje sa Martinom Heidegaerom i Carlom Schmith-om. Objavljeni su njegovi radovi Avanturističko srce. Beležke zapisane danju i noču i Pismo čoveku sa Meseca (tajanstvem lik na Mesecu; bilo ko; po starom narodnom verovanju, to je prilika sa Meseca - kao iz bajke, kojoj se pripisuju izvesne sile dejstva na život ljudi; prim. prev.). 1932-1934 Objavljeno delo Radnik, vlast i oblik, koje je smatrano heroiziranim preinačavanjem tumačenja industrijske civilizacije. Jünger odbija prijem na Nemačku akademiju pesništva. Kao razlog navodi da je svojstvenost njegovog rada pretežno vojničkog karaktera, koji ne bi zapostavio zbog akademskih obaveza. Želeo bi da se njegovo odbijanje shvati kao žrtva koju mu nalaže njegovo učešče u mobilizaciji Nemačke. Porodica se seli u Harc, gde je roden drugi sin Aleksander. Objavljena su dela O bolu i Totalna mobilizacija. 1935-1939 Preseljenje porodice u Kirhhorst kod Hanovera. Objavljena dela Aeričke igre i Na mermernim stenama. Poziv u vojsku. Posle unapredenja u čin kapetana, Jürgen preuzima deonicu utvrdenja (izgradena pre Drugog svetskog rata duž nemačko-francuske granice, prim. prev.) Vestvala na gornjoj Rajni. 1940-1944 Jürgen je odlikovan .Gvozdenim krstom za zasluge drugog reda i premešten u Pariz. Upoznaje pukovnika Hansa Speidela, komandanta Štaba vojnog zapovednika Francuske i u prvo vreme služi u stražarskim puku, U junu je premešten u štab vojnog zapovednika Francuske Otta von Stulpnagel-a i njegovog naslednika Carl-Heinrich-a von Stulpnagel-a, jednog od učesnika 20. jula 1944, gde je pored ostalog, angažovan i na cenzurisanju pisarna. Jünger ima svoju kancelariju u hotelu »Mažestik« sve do leta 1944, a stanuje u neposredno) bližini u »Rafaelu«. U Parizu takode upoznaje poznate ličnosti, kao što su Guitry, Cocteau, Giraudoux, Céline, Gallimard, Morand, Braque, Picasso. U Parizu 1942. upoznaje i Arnoa Breker-a, koji če početkom osamdesetih izradiü Jüngerovu bistu. Posle objavljivanja Vrtova i ulica odlazi na ruski front, u inšpekcijski obilazak. Njegov sin Ernst je 1944. uhapšen zbog navodnog organizovanja kružoka otpora i izveden je pred Vojni sud. Poginuo je u jednoj akciji u odbrani prve linije fronta kod Karare u Italiji.