Битеф

pnzensko!« Histerični čovek, pripadnik SA (skraćenica za političku borbenu jedinicu NSDAP - Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije, prim. prev.), koji priča Remove viceve (Ernst Rem, 1877-1934, nemački nacista, jedan od glavnih Hitlerovih saradnika, übijen 1934. pod optužbom da je pripremao zaveru protiv Hitlera, prim. prev.) i vuče se okolo u papučama, ali citira i Hajnera Milera, deluje mu kao ludačka utvara. I kada se sa opšteg svadbenog čaršava, na kojem se na kraju svi moraju uzeti, prede na kapitulacijski čaršav »neokaljanog začeča« Hajnera Milera, gde Rusi dolaze a esesovac pre toga übija još jednog dezertera, onda je to skeč koji na vulgarno komični način kruniše ludilo. Da nije harmonikaša i klaviriste Jirga Klajnbergera, koji u tankim kožnim čakširama dočarava nežnu muziku i sanjalačke pesme, gradanin u liku gospodina Klaprota bi sasvim izgubio glavu. Ovako mu glava u potpunoj iscrpljenosti pada na sto, gde se san rada iz muzike koja ga oslobada od košmara. Medutim, ludilo se nastavlja. Surovo komični komad je beskrajan. I tu pomaže samo smeh. ■

OSLOBAĐAJUCI SMEH Prava tragedija za građanina nisu smrt i propast. Prava tragedija je krompir salata. Kad je pre godimi dana vickasti reditelj Frank Kastorf u Emipidovoj tragediji Alkestida pustio smrt da rije po ogromnim količinama salate od krompira, bilo je to ukrašavanje smrti: prijatelj Hajn kao viršla. Cežnja smrti da ukrasi salata. Smešno. Negradanska smrt je, naime, nosila bebi-pantalonice. Sada, u Berliner Folksbine, gradanski život u liku glumca Henry Huebchena nosi kožne čakšire, čizme sa visokim sarama, kaput od uniforme, brkove, šešir i ima samo jedmi veliku želju: da pobegne od krompir salate. Hibben gitimi kako jedan građanin u paničnom strahu želi da napusti prostoriju sa visokim tapaciranim vratima rajhskancelarije, čiji je pod klizav od prosute krompir salate. Gradarán se oklizne i besno i koprcajuči se ustremljuje se prema vratima i zidu: pravi perpetum imobile u stilu gegova nemog filma. U