Битеф

bitan strah od onog što će se dogoditi: ni oéekivanja, a ni trke koje ée usiediti da bi se izbegli prizori koji če u odredenom trenutku prodefilovati, kao ni traženje nekog boljeg ugla da bi se videli izvođači koji, potekli iz teatra i muzike, akrobatike, alpinizma i arhitekture, naprosto, sve dok traje predstava, redaju košmare i čudesa. Pošto se predstava izvodila po diskotekama kao predgrupa rok grupama i u pozorištima i magacinima, De la Guarda se oslobodila torture kojujoj je nametalo traženje adekvatnog prostora za izvodenje. Satira je postala njihov dom koji im je omogučio turneje i van zemlje. Buduči da im je predstava mešavina slika i prilika zamagljenih i čudesnih koje proizvode upotrebom svetla i akrobatike Villa... iziskuje od gledoca više nego samo takmičenje u trčanju. Uz zvuke koji se nadograduju, javlja se opšte osečanje nezaštičenosti. ■

EL GRUPO DE LA GUARDA TANTEA EN PUBLICO SUS LIMITES DE EXPRESIÓN Una carpa con lecho de papel que transparente ombras y colores de un hipotético más allá puede ser un buen lugar para gestar una historias a través de acciones. Esto si lo que se pretende es encontrarle un hilo conductor a Villa Villa donde también puede que no haya historia. En este punto, la imaginación del espectador es infinitamente más libro que su cuerpo, al que debe übicar bajo ese techo deparador de sorpresas. De pie en la pista de la carpa instalada en el Patio del Tanque del Recoleta, sabráalertado por el programa de mano - que De La Guarda es ante todo una agrupación productora de imágenes. Creada en 1992 por ex integrantes de La Organización Negra, se propone »despertar emociones, experimentarlo poético y festivo buscando su limite«. Ante esta promesa, no importa el