Битеф

VIKTOR BAŽENOV Izložba fotografija 14. Septembar 1 997. Sava Centar Zastani trenutku! Ti nisi toliko lep, koliko si neponovljiv. Jos if Brodski Svaka fotografija traje kroz svoja dva ostvarenja: kao fakt istorijski i kao fakt umetnički. Fotograf je stvaraiac, ali i letopisac. Viktor Baženov srećno sjedinjuje u sebi oba ova svojstva i zahvaljujud toj činjenici njegove fotografije su zanimljive u oba svoja ostvarenja. Nikad on nije jurio zajeftinim uspehom, nije fotografisao ličnosti čija je popularnost bila velika, ali i maloveka. Njegovi heroji su ličnosti teške, ponekad čak i tragične sudbine: Sergej Paradžanov, Venedikt Jerofejev, Vladimir Visocki, prerano nastradali Viktor Popkov. Nije ih on snimao na vrhuncu slave, već u vremenima nemilosti, kada jednog nisu objavljivali, drugog slali u tamnicu. Snimao je Anatolija Vasiljeva u vreme kad su otkazivali njegove javne probe, Alfreda Šnitkea i Edisona Davidova, kada su se njihova ¡mena u Rusiji nalazila pod nezvaničnom zabranom, čak i znamenitog Ricarda 111, Roberta Sturua, кода je fotografisao puno pre londonskih gostovanja u doba kada predstava nije dobila svoje zasluženo mesto niti je ocenjena od strane kritike. Da bi se sazdala takva istorija kulture kroz likove, trebalo je imati ne samo visoki profesionalizam, već i nepogrešiv ukus koji je bio u stanju da odvoji pšenicu od pleve.U portretima Baženova uvekje prisutna egzistencijal-

Sergej Paradžanov

AnatoliJ Vasiljev

na tema samoće. Njegovi likovi se retko osmehuju, oni su skoncentrisani i tužni, njihova lica odražavaju sopstvene sudbine i duh čitave epohe: pogružen u mislima David Borovski, Jurij Ljubimov snimljen uod emigriranja, Oskar Rabin, poslednjeg daña pred odlazak iz zemlje. N ¡je Viktor Baženov čestit i pravičan samo u izboru svojih likova, već i u samom portretisanju. Njegov oštri manir ne trpi narudžbine, on nikad ne laska modelu, ne siika ljude u pozadini skupih tapiserija ill antikvarnog nameštaja, ne smišlja za njih pozu iii kostim. Čovekje u njegovim portretima vrednost sama po sebi, nije deo enterijera, vee nosilac glavne uloge. Boženov se trudi da izbegne trikove. Snima svoje likove u prirodnom osvetljenju (najčešće je to svetlo koje se probija kroz prozorska okna) i u za njih svakidašnjim situaeijama. Ali fotografija njemu ne predstavlja reportersku fikeiju stvarnosti, već ono što Kortije Breson naziva “odlučujudm trenutkom.” Nije slučajno što, iako se uspešno okušao u kolor fotografiji, vise voli da izlaže ernobelu gamu, koja zahteva veći stupanj uslovnosti i apstrahovanja. Godinama radjeni, portreti Baženova iznenadjuju preciznošću zamisli i zaokruženošću kompozieije i verovatno zbog toga, i pored potpuno prirodnog rakursa, odaju utisak studioznosti. To nije reprodukeija prirode i nije to njeno puko modelovanje, već sažimanje realnosti u simbol, pokušaj da se uhvati onaj tren kad se život pretvara u Bitak. Marina Davidova