Битеф

Spektakl u prvom činu lako se mešaju celim tokom predstave, spomenuti različiti doživljaji se u svojim osnovnim crtama ipak sukcesivno smenjuju. Prvi deo predstave (prvi čin drame) odvija se na platou izmedju bótela “Avala” i bótela “Mogren” i on je prevashodno u znaku spektakla (modna revija, vatromet, doiazak protagonista u kabrioletu), al i ni taj spektakl nije sam sebi svrha, jerje utemeljen u dramskoj situaciji - proslava svadbe vojvode Tezeja. Uklopljenost u ambijent

ovde je besprekorna: moderna arhitektura postaje scenski znak za urbanost, civilizäciju, društvo - sve ono što u drami simbollzuje Atina. Drugi deo odvija se na Citadeli, koju je scenograf Miodrag Tabački obmotao plavim platnom posutim srebrnim zvezdama, što je samo po sebi efeektno, ali je narušilo ambijentalni karakter predstave. Ovako nije došlo do izražaja značenje koje Citadela sama sobom nosi, a koje idealno korespondira sa simbolikom Šekspirove šume (prostor nečeg iskonskog, izvornog, neopterećenog civilïzacijskim naslagama). Prvi deo drugog delà odvija se u znaku bezazlene, dinamične i beskrajno duhovlte scenske igre, kojoj motornu snagu daje djavolak Puk u odličnom tumačenju Anite Mančić Dogadjaji počinju da se usložnjavaju u poslednjem delu predstave, zapravo od momenta "kada se Titanija probudi” (ovako glasi i geslo ovogodišnjeg festivala). Značenjski sloj koji u "Snu letnje noći” otkriva Nikita Milivojević zaistaje originalan i provokativan: njega ne zanima mračna, životinjska strana Ijudske seksualnosti (tumačenje

koje je pod Kotovim uticajem došlo u prvi plan), već odnos vlasti i ljubavi, način na koji moćnici manipulišu onima koji vole. U ovoj predstavl Puk nije kreator celokupne intrige već tužno-komična žrtva svoje odanosti vilinskom kralju Oberonu, jedinom koji Ima stvarnu moć upravljanja tudjim životima. Zbunjeni Ijubavnici Ist! model Milivojević ponavlja I izvan vilinjskog sveta, u svetu stvarnosti. lako podjednako frivolan kao I Oberon (Boris Komnenič), atinski vojvoda Tezej (Dragan Zarić) takodje ima moć da se poigrava zbunjenim Ijubavnicima - ujednoj od završnih scena predstave, on ih po svom ćefu spaja I razdvaja kao da su obične marionete. Ipak, Milivojević uvek ostavlja malu pukotinu nadi I optimizmu, tako da na samom kraju predstave Ijubavnici ipak pronalaze svog pravog partnera, a Puk svoju vilu. Iz preostalog delà glumačkog ansambla treba još izdvojiti Natašu Nlnković kojaje u nekoliko oštrih poteza odlično dónela komičnu figuru nesrećno zaljubljene Helene i Branka Vidakovića, koji je od svog dijabolično šarmantnog Fllostrata napravio jednu od glavnih glumačkih kreacija. Autor božanstvenih kostima koji predstavljaju autonomnu kreaclju u sklopu predstave je Angelina Atlagić. Ovom predstavom je Nikita Milivojević zaokružio svoju stilsko-značenjsku poetiku uspostavljenu Banović Strahinjom, poetiku koja nam poručuje: Ijubav ili vlast, izaberite sami! Ivan Medenica Politika