Битеф

COMEDIANTS DVADESET PET GODINA ISTORIJE Comediants je družina koju cine glumci, muzičari i umetnici svih vrsta koja je potpuno posvećena stvaralaštvu. Premda su u načelu poznati kao pozorišna trupa, nesumnjivo je da je njihova aktiva sastavljena od raznovrsnih proizvoda u krajnje različitim oblastima, Dizajn, ploče, knjige, svečanosti, filmovi, odeća, učila i televizijske serije samo su пеке od delatnosti kroz koje je trupa razradjivala, sama ¡II preko drugih, svoju posebnu izražajnu formu. Comediants, deçà barselonske škole nezavisnog pozorišta, ni kl i su 19. novembra 1971. godine u znaku prestupa. U odnosu na zvanično pozorište i očiju uprtih ka najavangardnijem pozorištu koje je postojalo u inostranstvu (Theatre du Soleil, Bread and Puppet, Teatro Compesino de San Francisco, Odin Teatret...), oprede l i li su se, s jedne strane, za pozorište zasnovano na kolektivnom iskustvu, bez teksta i reditelja. S druge strane, namera im je bila da obnove scenski živo i interdisciplmarno pozorište, onakvo, kakvim su oni stari komedijaši punili trgove, nemajući ništa više od jednih taljiga, jedne price i hiljadu smicalica, pomoću kojih su je, uvek drugačlje pričali. Koristeći kao izvor nadahnuća, maštu i ono, tako mediteransko ludačko poimanje života, Comediants su svih ovih godina stvarali metod rada koji nije ničim ograničen. Svako mesto može poslužiti kao pozornica (ulica, trg, čitava četvrt, reka, segovijski akvedukt ili stadion "Marakana”), svaki element može da se dramatizuje (čaša mleka, krevet, ogromna maska...) i svaki jezik (pantomime, klovnova, commedia dellćarte, lutaka...) može da bude dobar ako se time stiže do gledalaca, bez obzira na uzrast. Cilj? Ponuditl “pozorlšte čula." Pozorište boja, mirisa I tekstura - ali I provokacije. Provokacije koja pretpostavlja jednostavnost mita ili price, nasuprot složenom savremenom žlvotu. Provokacije koja pretpostavlja optimizam nasuprot izvesnim aspektima tekuće stvarnosti. Provokacije koja pretpostavlja ponovno otkrlvanje svakodnevice nasuprot nezaustavljlvom protoku vremena. i, najzad, provokacije kompromisa sa sadašnjošću, izazova da se ljudima otvore oči kako bi ponovo počeli da posmatraju svet kao čudesnu palatu kulture i prijateljstva, koju svi moramo da sačuvamo pre nego što bude suviše kasno.

DEMON! (DIMONIS) Pirotehnički ulični spektaki, u коте demoni ñapada ju neki trg, ulieu Hi četvrt i kroz vatromet, vatru, bubnjeve i svetlost osvajaju najsimboličnije zgrade da bi prog las iI i carstvo Pakla. Priča о protivrečnim nadražajima, privlačnosti i strahu, kojom se proglašava praznik nečastivog. Predstavaje prvi put izvedena na karnevalu u Veneciji 1. marta 1981. godine. Otada putuje svetom na zahtev gradova i festivala s obzirom na to da se njena publika već broji hiljadama. Rekord je dostignut u Bogoti, 2. aprila 1988. godine, kadaje predstavi prisustvovalo 100 000 Ijudi. Do dañas su izvedene 203 predstave. Polazište liči na svakodnevni život i zbivanja u njemu, osim što su zvezde djavoli. Tu ideju smo kombinovali s verskim praznicima (svetim litijama i procesijama), a ispod toga je potpuno paganski, smešan i čulan praznik. Ovo je specijalna noćna predstava, jer je jedini neophodan element vatra, vatra u svim varijantama: vatra vatre, vatromet, dim, pirotehnička rasveta i tako dalje. Želimo da ostvarimo posebnu atmosferu mogućne varijacije jedne noći u paklu usred nečeg štoje takodje posebno. Suludi ritmovi koji se ponavljaju, dramatična atmosfera, zanos, zmajevi, obredni plesovi s vatrom, sve ono što gledaoca primorava da se uključi u poseban i dragocen trenutak. Bilo kako bilo ono što čini pravi ritual ove predstave jeste opštenje djavola i njihovih paklenih elemenata s gledaocima. **■* *** ZAŠTO Svetkovina je izgovor da se razbije svakodnevna