Битеф

FRANC KAFKA ; METAMORFOZA Probudivši se jednoga jutra, posle nemirnog sna, Gregor Zamza je utvrdio da se u postelji pretvorio u strašnog insekta... Od Autora Dugo smo razmišljali o Kafkinoj Metamorfozi. Ispostavilo se da je poetika tog dela u harmoniji sa onim pravcem kojim se mi bavimo več nekoliko godina. Mogli bismo, zajedno sa Kafkom, da konstatujemo: "Pozorište ima najsnažniji uticaj onda kada nerealne stvari čini realnim. Tada scena postaje periskop duše pomoču koga može da se zavíri u unutarnju stvarnost". S različitim štepenom übedljivosti, na različitom literárnom i neliterarnom materijalu oprobali smo taj uzajamni odnos stvarnog i nestvarnog, uslovnog i bezuslovnog, u predstavama Sidur misterije i Hotelske sobe gradiča NN, koje

su ostvarene u inostranstvu. Pozorišni jezik kojím govorimo kao da se rada na linijama dodira dva pola: pozorišta psihološkog realizma, sa njegovom uverljivošćii i konkretnošću, i takozvanog instrumentalnog teatra, pozorišta živog zvuka sa njegovom apstraktnošču i uslovnostima. Pri tom, osećajući ograničenost reči, mi smo se odrekli uobičajenog dramaturškog postupka. Literatura je samo polazna tačka u našem postupku. Za nas, koji smo vaspitavani u duhu dubokog poštovanja literature, heroji klasične književnosti postali su svojevrsne mitske ličnosti. I zato mi postopamo sa njima kao sa mitološkim likovima, dopisujemo situacije, maštamo zajedno sa klasicima. Mi ne pišemo literarne scenarije, inscenacije, več pozorišnim sredstvima tragamo za ekvivalentom poetike pisca. Drugačije rečeno, stvaramo jedno nezavisno pozorišno delo; partitúru zvuka, svetlosti, pokreta, prostora, u kojoj je reč samo