Битеф

OLUJA

Predstava je premijerno izvedena 12. februara 1997. godine. Reditelj Henrijeta danovska je za tu predstavu dobila nagrade "Kristalni Turandot" 1 "Caleb" za najbolju režiju te godine. Era Zigansina je za ulogu Kabanove dobila nagradu "Stanislavski", a glumica Ju Li j a Svežakova je nagradjena "Kristalnim Turandotom", kao najbolja debitanktinja sezone. Naredne godine predstava je nominovana na Državnu nagradu Rusije i za "Zlatnu masku" u četiri kategorije i učestvovala je na festivalu u Avinjonu. IZVODI IZ KRITIKA "Svi mi, odavno, mnogo šta ne osećamo i ne bojimo se Boga. Pozorište je upravo zbog toga besmrtno što u njemu mi, kao deca, slepo verujemo: to nije jeka lima i ne trepere lampe, to sile nebeske grme i obrušavaju se i upravo se spremaju da kazne Katarinu za njen strasni greh." Iz kritike "Oluje" "Citava ova predstava je uhvaćen tren u kome se devojčurak pretvara u ženu. To je onaj prolom između intuitivne i radonalne prirode, izmedu paganstva i hrišćanstva. Bio mi je potreban srećan devojčurak. der Katarina je srećna. Puna je divljenja prema svetu, prema Bogu. I njena smrt je pupela u njoj." Iz intervjua sa H. Janovskom "Teatar, teatar!... Sve su tako osmislitl reditelj Henrijeta Janovska i scenograf Sergej Barhin, sve je tako nadahnuto 1 izoštreno da mi se prikrada misao: nismo li mi svedod poslednjeg dna velikog rediteljskog pozorišta koje je predstavljalo glavno scensko dostignuće veka koji je za nama." N. Agiševa, "Moskovske novosti" "Ovo je predstava o ljubavi, slepoj, nerazumnoj, pogubnoj ljubavi prema jednoj ništariji. Ali to nije važno. Stvar je u samom osedanju, koje iznutra rastače ženu." A. Filipov, "Profil" "Odigrana je vrhunska tragedija. Ljude koji žive kako znaju i umeju, koji nisu predodredeni ni za žrtvovanje, ni za strast, ni za ushićenje, iznenada pogodi munja i pretvori ih u prah i pepeo. Niko ne može da izdrži taj udarac, da prihvati i otrpi smisao sopstvenog života. Ljubav je neizdrživa, red je narušen, praštanje je isključeno. Na nedostupnim visinama je osuđeno sve što se mice". A. Sokoljanski, "Nedelja"

"Niko još nije video Kabanovu sa tako potresnom plavim očima, kao u Ere Ziganšine, sa pogledom punim užasa 1 pronldjivostl. Ona je ruski kralj Ur, užasnut nad svetom koji je odjednom prestao da se potnnjava vecnim i pravednim zakonima, ona pokušava da svlm silama namesti iščašeni zglob vaseljene". P. Rudnjev, "Dorn aktjora" "Ovde su dva stožera, dve jarosne ride žene, koje zbog svoje izmišljene, himerske Ljubavi žele da zdrobe čitav svet. Uništavaju, naravno, jedino same sebe. Marfa Ignatjevna Kabanova je veličanstvena peterburška glumica Era Zigansina, a Katarina - smela debitantkinja JuLija Svežakova". N. Agiševa, "Moskovske novosti" "Oiuja u TJUZ-u je koncentrisan užas pred divljačnom zemljom u kojoj Ljude nije mogucno privesti ideji gradanskog reda, u kojoj ne vole 1 ne poštuju nikakav zakon. U okviru tih ideja oseda se iskreni bol reditelja, njene strepnje 1 strah. Oiuja Henrijete Janovske je traglčni očaj umetnika pred haosom svakidašnjeg življenja." P. Rudnjev, "Dom aktjora" "Neboje scenograf Sergej Barhin otvorio do samog krova pozorišta: vide se gornji mostovi, vidi se odakle pada kiša. Na sceni je prolece. Uskrs: drvo ukrašeno raznobojnim jajima, svi su praznično odeveni, sa zelenim grančicama u rukama. Dole na sceni, uskom metalnom kanalu, žubori voda, verovatno Volga. Retke kapl sa neba, odzvanjajudi padaju u korita 1 vedrà." D. Goder, "Itogi" "Sveopšte stanje lakovernosti 1 tupavosti, pokajanja 1 neodgovornosti, histericne osedajnostl 1 razuzdare veselosti, to je suštlna predstave. Ne znam da li je zaista takav "narod". AH to je predzan portret naroda koji živi u predosecanjima rastrzanoj svesti inteligendje. A i to je realnost." L Aninski, "Ekran i scena"