Битеф

izam, í ateizam, i toleranciju švih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju i kapitaiizam i komunizam. Sve su to izumi židova, odnosno oca njihovog davola. I to je sve u nameri da Hrista poniže, da Hrista poniste, i da na presto Hristov stave svoga jevrejskog mesiju, ne znajúci ni dan dañas daje to sam Satana, koji je otac njihov і kóji ih je zauzdao svojom uzdom і bičevao ih svojim bičem. Za čudenje je da su se Evropejci, krstení i miropomazani, potpuno predali židovima tako da židovskom glavom misie, židovské programe primajú, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovské laži kao istine primajú, židovská gesla kao svoja primajú, po židovskom putu hode i židovskim cil-

jevima služe. Tője za čuđenje u naše vreme, i ništa više u svetu. Sve drugo je manje važno ili nevažno. Ali je najvažnije kako je hriščanska Evropa postala sluškinja židova i kako je otpala od Oca Svetlosti i priznala đavola za svoga oca u svim misiima i željama i delima svojim. O tome treba da mislite braco Srbi, i u veži s tim da ispravljate put svoj pre svojih misii, želja i dela. Da se ne nádete kao sinovi satanskí! Neka vam je Hristos u pomoci. Amin. SRPSKOM NARODU KROZ TAMNIČKI PROZOR Vladìka Nikołaj Velimirović

Dok su u Vukovim kosovskim pesmama Miloš і Lazar, kao polariteti, bili dosta jedinstveni u transcedentnoj heroici, novi kumanovski, a naročito postkumanovski "mit" ih potpuno razjedinjuje. Lazarevo opredeljenje za visi život kao nešto nestvarno, čisto, ali istovremeno maglovito, neodredeno і nedefinisano, postaje símből mističnog nacionalizme. Miloš se, рак, postepeno izdvaja iz celine predanja kao osvetnik Kosova, čiji nož više піко ne skriva. Tako se, pod velőm viših interesa nacije, koja se poistovećuje sa apsolutom i preuzima dimenzije večnosti, stvara kult po korne je bezmalo sve dozvoljeno, čak i nož. Ova nova pseudo-transcedenca, koja je nasiino nakalemljena na