Битеф

FRANCUSKA / FRANCE Coproduction: Centre Choregraphique National d'Orleans, Orlean Festival de Danse de Cannes Capitale Cuiturelle Europeenne 2002, Briž

Koreografija: Josef Nadj

UMETNOST NIJE REBUS "Umetnost nije rebus čiji je ključ negde skriven, a filozofija nije nadn da se reši rebus." Iz pisma Bruna Scbultza Stanislawu Ignacy Witkiewiczu Red je danas samo odlomak, ostatak stare integrate mitologije (...) teži hiljadama kombinacija, kao udaljeni komadid legendarne zmije koji se trade u tmini. (...) Čim se red oslobodi stega i prepusti sama sebi i vaspostavi u svojim sopstvenim zakonima, u njoj se stvara regeresija: tedi da se zaokruži, traži svoje stare veze, svoj smisao, svoje prvobitno stanje u prvobitnoj porodici redi - i tada nastaje poezija. Poezija, to su kratki spojevi smisla koji se stvaraju izmedu redi, to je kratko izbijanje prvobitnih mitova. Bruno Schultz La mythification de realite (Mlstifikacija realnosti), Les Boutiques de canelle (Prodavnice cimeta) BRUNO SCHULTZ Roden u Drohobycz (Galicija) 1892, Bruno Schultz je ceo svoj divot prodiveo u rodnom mestu, gde je predavao crtanje. Zatvorenog u getu u Drohobytzu, hicem u potiljak übio ga je vojnik SS 19, novembra 1942.

Pre svega slikar, graver, crtač, posredstvom književnosti Schultz dolazi do priznanja u Javnosti: dobija 1938. Zlatnu nagradu Poljske akademije za književnost za dve zbirke eseja: Prodavnice cimeta (1934) i Sanatorijum pogrebnika (1937). Osim ta dva dela danas se saduvao samo deo opusa tog plodnog autora (prepiska, kritički eseji i fikcija), koji jesmatran jednim od znadajnih književnika XX veka. Brojni njegovi spisi su se zagubili, uniSteni su, raspršeni u udasu Drugog svetskog rata. Mrtvi razred Tadeuša Kantora i opSirnije njegovo Pozorište mrtvih pozivaju se neposredno na Sulca. Na tu temu Kantor je 1976. izjavio: "Čitava naša generadja je sazrela u send Šulca, all su mnogi to kasnije zaboravili ili se više nisu na to osvrtali. (...) Bliskost sa Šulcom nastavijanje njegove tradicije nametnuli su nam se tek tokom ove decenije. To je put koji vodi od enformela do manifesta, do "pakovanja", ona me je vodila do "degradirane realnosti" - kategorije koje je u poljskoj jedan od osnivača Bruno Šulc. FILOZOFI Mogao bi to biti platonovski banket. Pet ih je, to jest detiri, okupljenih oko centralne liCnosti - posednika znanja, iskustva, istine ili zakona - ličnosti učitelja, lidnosti oca. Pet ih je, detvorica i jedan fllozof, vodenih istom željom, istom namerom - traženjem smisla i porekla, traženjem smisla koji vodi vraćanju poreku. I traže, "pitaju se". Filozofi - geometri, esencijalisti, egzegeti sveta, istraživači prirode i eksperimentatori s materijom, alhemidari, sitni majstori, samo im red nedostaje... Stoga u praksi, u pokretu i u akciji, vode svoju potragu. Jedna od posebnosti mog života jeste da se hranim metaforama, da me vrlo lako povude prva metafora koja mi padne na pamet. Pošto se tako istrdim, moram da se opozovem i ponovo lagano sakupim svoj duh. Bruno-Sulc, Usamljenost ( Sanatorijum pogrebnika) Činiti (id, posmatrati, delati) i razumeti "metaforički", lutanje i delanje "filozofa" su, mada iišeni vidljivog značenja, vrhunci smisla koji ih prevazilazi i koji treba nad.

FILOZOFB LES PHILOSOPHES