Битеф

prirodom i ništa ih ne bi razdvajalo, ukorenjeni u stvarnost njegovi element! bi mu davali podsticaje i nadahnuća, njegov ritam bio bi ritam oseke i plime prirodnih tokova. Bruno Šulc, Republika snova (Prodavnice cimeta ) Snimljen u eksterijeru, uglavnom u šumi, film "predstavlja" sećanje na neku prošlost, prethodnu i vanvremensku i na prostor performansa koji će uslediti, kao i na prethodnu ekspoziciju. 3 - Filozofi. Performans (30 minuta) "Sve izlazi izsopstvenih granica, traje trenutak u datom obliku da bi ga prvom prilikom napustilo. U naravima, ponašanjima te stvarnosti javija se jedno načeio, načelo svetske maskarade. Stvarnost dobija neke oblike jedino u igri. Nekoje čovek, a neko drugi bubašavaba, ali nijedan od tih oblika ne dopire do suš-

tine, to su samo trenutno usvojeni oblici, koža koja de uskoro biti odbačena. Ovde se postavlja monizam materije za koju su predmeti samo maske. Zivot materije sastoji se u korišdenju bezbrojnih mask!, a suština života je u tom kruženju oblika. Zato materija dobija nekakvu ironično opštu auru: atmosferu kulisa gde se glumci oslobodeni kostima smeju do suza svojim patetičnim ili tragidnim ulogama." Bruno Šulc Pismo S.l.Vitkijeviču iz Korespondenclje i kritičkih eseja

INSTALACI JA, FILM, PERFORMANS, TRI DRAMATURŠKE PRETPOSTAVKE

Šulc je istovremeno bio i umetnik i pisac. Počeci njegovog likovnog dela su joS u detinjstvu; "Nisam još znao da govorim, a već sam prekrivao sve hartije i margine novina žvroljotinama koje su pobuđivale pažnju moje okoline", piše on Vitkijeviču. Naprotiv, nije poznato kad je počeo da piše ni od kad su njegove prve priče. Bilo kako bilo, Suic "se napisao" crtajući i neki od njegovih crteža izražavaju njegov odnos prema pisanju. U istom tom pismu Vitkijeviču on objašnjava neprekidnu vezu njegovog crtanja i pisanja: "To su odvojeni isečci iste stvarnosti. Materijal, tehnika, imaju ovde selektivnu ulogu. Iz tehničkih razloga crtež

namece umetniku uze gramce od pisanja. Zato mislim da mi je izrazavanje punije u prozi“. Tako se u Filozofima isto razmišljanje nastavlja i podjednaki postupak i podjednaka namera podržavaju i oživljavaju tri dramaturške postavke, nezavisno od prihvaćene podrške i medija. Raznolikost "materijala itehnike" (24 video slike, film, performans), razvijajući se u tri prostora-vremena, sačinjavaju pokušaj da se razbije pravolijnski razvoj svojstven svakoj predstavi, a odnosi se na Šulcovu koncepciju osobina materije i dvosmislenosti forme. "Materija ima bezgraničnu plodnost, neiscrupnu snagu i istovremeno moć zavodenja koja nas nagoni da je uobličavamo, U dubinama materije se ocrtavaju neodređeni osmesi, uvezuju se sukobi, naznačeni oblici se zgušnjavaju. Ona sva talasa nedovršenim mogućnostima kojeje prolaze u neodredenim drhtajima (...). Lišena sopstvenog podsticaja, podložna

uobličavanju i lascivna, poslušna svim impulsima, ona predstavlja oblast bez zakona, otvorenu za bezbrojne diletantizme, šarlantastva, za sve zloupotrebe, za najsumnjivije polubogovske manipulacije... (...). Nema mrtve materije (...): smrt je samo privid koji skriva nepoznate oblike života. Njihova je lestvica beskonačna, njihovi prelivi su neiscrpni. Bruno Šulc Rasprava lutaka Hi druga Geneza Najzad, realizacija i projekcija filmskih slika u FllozoFima pozivaju se na Šulcovu opčinjenost filmom.

JOŽEF NADJ LIKOVNI UMETNIK

Uporedo sa koreografijama, Jožef Nadj novembra 1995. predstavlja svoju prvu izložbu Instalacije, u Orleanu: u pitanju je niz skuptura ostvarenih na temu pojam vremena. Izložba je, pre svega, prostorza meditiranje, omogućava i razmišljanje o celini njegovog koreografskog rada. Ova izložba , kao i crteži i fotografije, predstavljeni su potom u Theatre Vidy u Lozani, decembra 1997, u Kulturnom centru Jean Gagnant u Limožu, januara 1998, u Galeriji de Lys u Parizu, marta 1998, u Phenix de Valenciennes, februara 1999. Januara 2000. Minijature Jožefa Nadja izložene su u Dueu. Njegovi crteži tušem bliski su zabeleškama, skicama, ličnom dnevniku. Izložba je predstavljena i u Galerie du Lys u Parizu, prilikom kolektivne izložbe marta 2000, potom u Knjižari "Les Temps Modernes' 1 u Orleanu aprila 2000, u Šalonu na Soni maja 2000 i u Remšedu juna 2000.