Битеф

POLJSKA/POLAND Teatr Dramatyczny, Varšava Thomas Bernhard

Režija: Krystian Lupa

Krystian Lupa: OKO BRISANJA THOMASABERNHARDA U Brisanju, svom poslednjem romanu, koji zbog oblasti poduhvaćenih problema i bez kompromisa postaje neka vrsta testamenta, Thomas Bernhard ne sagledava svoja Ijudska i umetnička osećanja već ih podvrgava radikalnom pretresu. Dramsku situaciju inicira nagla smrt roditelja glavnog junaka (u stvari autora ove fiktivne autobiografije) - smrt u saobračajnoj nesreći, Vreme od momenta tragedije do sahrane, je, u stvari, vreme Brisanja, vreme puno suprotnosti monologa razapetog između želje za promenom tadašnjeg života u kojem sve negativno, sve lažno, sve što izobličuje čoveka i njegov pogled na svet, ostaje uništeno, a pritisak povratka u rodnu kuću i preuzimanje obaveza i privilegija nasledstva postaje prilika da se razračuna sa savremenom (austrijskom) filozofijom života, s njenim normama i vrednostima, a isto tako i s tradicijom literarnog stvaralaštva, Sve je to, po mišljenju Bernharda lažno i vodi do daljeg nepovratnog lažiranja. Brisanje je totalno odustajanje od svih spoIjašnjih aduta dosadašnje literature - to je go, istinit i

bespomoćan ljudski glas. Brisanje je ponuda očišćenja, spasenja Ijudskog dostojanstva i istine putem "brisanja" - beskompromisna i bezuslovna redukcija, radikalna amputadja bolesnog, duhovnog tkiva. Za stvaraoce pozorišne adaptacije to je veliki izazovza najekstremniju refleksiju o istini i laži pozorišta. 23:15 2000-05-18 Nešto je počelo da se dešava! Jer inače je naokolo jos uvek strah - da ii toga neće izad pozorište, da je literarna materija monotona i dosadna, da, u stvari, nema drame nego samo insinuacije. Ako upoređujemo sa Kalkwerkiem - tamo su gotove scene, samopostojeće scene, .. Ovde je samo san takva scena, mada je i on, kada ga uporedimo sa scenama ii Kalkwerka, jako bled i anemičan. Ali danas je počelo nešto da se rađa možda baš ta materija, ta nedramska materija daje više šanse na odvajanje od pupčane vrpce tog starog pozorišta kojim se bavimo... Ta produbljena psihoiogija "magičnog realizma" - koja već polako postaje manir. 1... i baš ti tajni postupd, porodični postupci, smrdljivi postupci - i cela ta nepozorišna ijudska Intima, teška - antipsihološka - aii ipak ii utrobe tog nedramskog, neprevrtljivog - ii utrobe tog teškog, nespretnog egocentričnog života, koje podalje od tog interesantnog - obuhvaćenog pretenzijama i nekim tamo stidljivim lakomstvom - nedramski život nego miitavi život - neupotrebljiv za dramski tekst. Ta mlitavost može da stvori novu ukusnost, taj dosadni smrad života, to zasedanje u mrtvom razočaravajućem iščekivanju... Sestre, industrijalac čepova - mizerna prostodušnost događaja, odsutnost Intrige. Upravo! Pozorište sa odsustvom intrige... Mentalni događaji, dodir materije, dodir egzistendje... Pozorište prokišnjavajuće egzistencije... Tajnovite materije sećanja... Ne uspomena, nego baš sećanja... Povrede i rane koje se obnavljaju u litaniji prisećanja... I te izrasline, izbočine, procuravanje - taj tremitni treptaj izvrtanja stvarnosti - otelotvorenje krišom - priviđenje - koje beži kao pacovi od pogleda. Adam je rekao da je nešto puklo, digao je pogled i video tanjir koji lebdi u vazduhu. Tu trCi mali Franc Josef- ii nekog ćoska, gde se krio nekoliko godina svog detinjstva - isteranog iz te kuće života. On je kao pacov- bacio je tanjir u vazduh

BiDSANJE EXTINCTION