Битеф
sjajno osećaju, zar ne? Vidi se na nama, je I'? Svakodnevno smo u kontaktu sa nekom prevarom. Je li to vlasnik restorana, ili neko u kafani, na moru ili u planinama. U osnovi je da je sve prevara i da se mi sami varamo - mada je upravo to ono Sto je izvanredno, Bez svih tih prevara sve bi se slomilo i ne bi ostalo niSta. Ceo svet je jedna velika prevara, ne? - prevara je takode i Kraljevstvo nebesko i Pakao. Zatim, prevara je gore, prevara je dole, i tamo gde mi živimo, to jest na zemlji. Naša smrt je takođe prevara. Uostaiom, nikad još nisam bio na groblju. Floćete li da prošetate sa rpnom do groblja, u Palmu? 5. Religija Veoma sam religiozan, ali nemam ni malo vere. Religija ne mora uvek biti povezana s verom. To se dogada samo kod pravih religija, onih koje su registrovane. U registrovanim religijskim okruženjima, jer je predmet delovanja tih okruženja vera. A to meni nije uopšte potrebno. Ne moram da se registrujem pod nekim konkretnim brojem.To je taj Gospod Bog na kojeg neko ima koncesiju, ne? Ne, to mi uopšte nije potrebno. Kao mlad momak i katolik, svako ide na prvu pričest, pošto se pre toga ispovedio. Ja, kada sam išao na ispoved, uvek sam se upiškio u gaće. Od straha pred voljenim Bogom, jer sam mislio da On to sve vidi i posmatra Sta se tu događa. Takode sam se bojao i kapelnika. I tek Sto bih kleknuo sve bi već bilo mokro, Užasno sam se stideo, jer se poda mnom pravila velika bara.
I tada sam mislio, o, Bože, ovaj što stoji iza mene vidi Sta sam uradio. Sve je to posle imalo svoje konsekvence. I zato bi crkva trebalo dobro da me nagradi, ali, nažalost, nije u stanju to da učini, jer je preglupa. Nosi na savesti ljudski život. Ipak je odgovorna i za moje piškenje, naravno, pred ispoved. To ima straSne posledice. To je pretnja paklom. I nasuprot svemu tome stoji malo dete. Zahvalan sam, jer Sto pre doznamo za odvratnosti u životu, to je bolje za nas, zar ne? To je vrsta odbrane. Postajemo sve otproniji. Posle svakog odbijenog napada postajemo jači. Ožiljci ne bole. To je vrlo dobro. KRYSTIAN LUPA Rodio se 7. novembra 1943. godine u Jastrzebiu Zdroju. God. 1963-1959, studira na Likovnoj akademiji u Krakovu na smeru slikarstvo i grafika. Diplomirao je grafiku 1969. godine. Siede fakulteti: filmska režija na višoj filmskoj školi u Lođu (koju nije završio), a kasnije 1973-77. godine pozorišna režija u višoj pozorišnoj Skoli u Krakovu (diplomirao 1978). Po završetku fakulteta saradivao je sa dva pozorišta: pozorištem im. Norvida w Jeleniej Gorze, gde je s grupom mladih glumaca tragao za novim formama pozorišnog izraza, i sa teatrom Starym u Krakovu, koji je od 1984, u stvari postao njegovo jedinstveno radno mesto. Iz prethodnog perioda su pozorišni autorski spektakli Provldna soba (1979) i Vetera (1980), kao i inscenacije dela Stanislava Ignacego Witkiewicza: Nadobnisie i koczkodany (1978), Pragmatisti (1981), Maciej Korbowa i bellatrix (1985), Te predstave je sam reditelj u manifestu nazvao "pozorištem otkrića". Odnosio se prema pozorištu kao prema jedinoj mogućnosti spoznaje i prelaženja granice ljudske ličnosti sintezom tog pravca traganja postaia je pozorišna predstava po priči 5 one strane Aifreda Kubina - pod naslovom Grad sna (1985) koja se prikazivala u teatru Starym u Krakovu, koje je bilo neka vrsta putovanja u dubine svesti. Sledećim predstavama koje su nastale u teatru Starym autor je obratio pažnju na drugu problematiku - etičke probleme kao i za istraživanje duhovnosti čoveka za vreme velikih kulturnih promena. To su: Sanjalica (1988) Roberta Musila, Braća Karamazov (1990) po Fjodoru Dostojevskom, Skice od čoveka bez osobina (1990) po Robertu Musilu, (ta predstava je realizovana u višoj pozorišnoj Skoli u Krakovu), Malte po Rajneru Mariji Rilkeu, Kalkverk (1992) po Thomasu Bernhardu, tu je započeo avanture sa stvaralaštvom tog neobičnog pisca - Imanuel Kant u Teatrze Polskim u Vroclavu (1996), Ritter , Dene, Voss u krakovskom Teatrze Starym (1997) i Brisanje u Dramskom pozorištu u Varšavi (2001). Susret sa Bernhardom pokazao se kao prilika za produbljivanje iracionalnih mehanizama ličnosti i eksperimenata na temu medijalne glume, Sinteza refleksija na temu duhovnih promena evropsko-hrišćanskog čoveka, postaia je adaptacija 3 toma romana Hermana Bosa Mesečari: hugunenau, što de redi: Stvarnost u Teatrze Starym u Krakovu (1998). Kristyan Lupa je dobitnik velikog broja pozorišnih nagrada u Poljskoj, izmedu ostalog nagrade Konrada Swinarskiego 1988. i nagrade Leona Schilera 1992, kao i u inostranstvu Grand Prix za Mesedare za naibolju pozorišnu predstavu u Francuskoi u sezoni 1998-1999. Od 1982. godine je i pedagog, a od 1993. godine profesor u krakovskoj višoj pozoriSnoj Skoli, gde je od 1990. do 1996. godine bio dekan na smeru režije.