Битеф

POSLEDNJI PEJZAŽ | LAST LANDSCAPE

POSLEDNJI PEJZAŽ Projekt Poslednji pejzaž Josef Nadj definiše kao„autoportret pred pejzažom". Odnosni pejzaž, međutim, nije ni apstrakcija ni opštost. Rečje о stvarnom predelu udaljenom nekoliko kilometara od njegovog rodnog grada Kanjiže u Vojvodini. Taj pejzaž - tek nekoliko kilometara od granice sa Mađarskom na severo i Rumunijom na istoku - oduševijavao gaje od detinjstva. Pejzaž Ovaj pejzaž koji nazivaju „pustinjom", zagubljen je sa svojim osobenostima usred Panonije prostrane nizije koja je nekad bila more i čiji je mogućni tečni„otisak" Balatonskojezero. Na vidiku jedva da ima po koje drvo i umesto toga prostire se divlja trava ukorenjena u glinastu ravnicu, potpuno bezvodnu, u kojoj se, ipak, s vremena na vreme, promoli neki usnuli izvor. Mnogobrojne legende govore da taj izvor ima čudotvornu moć. Nedaleko odatle je mala građevina iz koje je nekad, sistemom kanalizacije, izvorska voda tekla ka Kanjiži. Skrivene u travi, tu su takođe grobne humke čije postojanje potkrepljuje ideju da su hiljadama godina unazad ova„pustinja"i njen čudesni izvor bili religijsko mesto nomadskih plemena. U regionu viada kontinentalna klima, sa biblijskim kišama i jakom žegom ili hladnoćom. Pejzaž se menja zavisno od godišnjeg doba i klimatskih uslova - nekad se kišnica zadržava u najdubljem delu depresije gde stvara plitku baru, potpuno neprovidnu, sivo-zelenu i glinastu, a nekad se, pod uticajem žege i mraza, glina suši i риса po površini. Autoportret Scenska ostvarenja Josefa Nadja iz poslednjih godina mogu se podeliti duž dve razluäve osovine; s jedne strane, grupni komadi inspirisani životom i radom umetnika (koji su svi, s jednim izuzetkom, pisci), a, s druge, male forme (sola I dueti) koje preuzimaju nit najranijih Nadjovih koreografija, и kojima su izloženiji pogledu, a mesto autobiografije i lleno iskustvo vidljiviji. Poslednji pejzaž se übraja и drugu kategoriju. Autoportret, namerno nepotpun, na način onih tableaux-a ili književnih (auto)-fikcija koje prikazuju slikara и ateljeu ili pisca pred praznom stranicom... Sve и svemu to je autoportret umetnika na delu, и kojem se„rad и toku"štaviše vidi kao povratak izvorima njegove umetnosti. Tako Josef Nadj zamišlja Poslednji pejzaž kao пеки vrstu raskida, kako refleksivnog tako i plodonosnog. Istraživanje koje se odnosi na poreklo pokreta ili, preciznije, koje se odnosi na poreklo njegovog pokreta. Za Nadja je, naime, pitanje porekla (I и širem smislu reči ¡ и smislu njegovog ličnog porekla) središnja preokupaeija. Procès Polazište za Poslednji pejzaž je koncept predela, ideja tog konkretnog predela, kao„primitivan prizor"- drugačije rečeno, kao mesto gde su koreni pokreta. Napušteno mesto, kao metafora za najtrezvenije i najsnažnije mogućno svođenje na bitno, postaje mesto za istraživanje dalje od svih majstorija, svake konceptualizacije, svake intelektualne razrade. U torn neposrednom i konkretnom odnosu izmedu čoveka i sveta - и ovom slučaju izmedu Josefa Nadja i predela njegovog detinjstva - taj prvobitni i„krajnji"pejzaž za njega predstavija sintezu, ideal и svakom stvaralaštvu, izmedu „materijala I koncepta". Kao prvo, to istraživanje izrasta iz dojma, iz percepcije tog osobenog ulomka prirode - pltanje „uranjanja" и pejzaž, pustiti da pejzaž čoveka upije da b¡ se razumelo, da b¡ se razumela njegova priča i njene posledice, njegova sadašnjost i njegove najsićušnije varijacije. Zatim sledi neposredno prevodenje tog utiska и pokret koji je odjek, produženje i pomalo emanacija samog predela.