Битеф

J.Č,

Sledeći korak se sastoji od upamćivanja tog„prvobitnog pokreta", njegove interiorizacije kako bi se mogao poneti, ostvariti i obnoviti van predela - и studiju ¡li na pozornici. Hi - simetrično - da bi se osećanje tog prostora ponovo stvorilo drugde, u studiju Hi na pozornid. Poslednji pejzaž Stvoren и duetu i intimnoj korespondenciji sa perkusionistom VladimiromTarasovim, Poslednji pejzažje na neki način„duh mesta". On je odjek I refleksija, kroz crtež, pokret I zvuk, Iskustva koje proističe iz unutrašnje potrebe - intimnog doživijaja povratka Izvorima. To je, međutim, takođe I pejzaž, evokacija prirodnog ambljenta u svim njegovim promenjljlvim stanjima I vaspostavljanje stvaralačkog puta, sažetog i projektovanog u sadašnjost, uz pnkazivanje stvarnog prostora I mentalnog prostora, mnogostrukog predela, vizuelnog I čujnog, koji se sastavlja I rastavlja na pozornici dok prati vlastite tragove. Najzad, kao refleksija koreografa o pokretu i njegovom poreklu, Poslednji pejzaž takođe podseća na cikluse - priroda, godišnja doba, umetničko stvaralaštvo - drugačije rečeno, na staino kretanje i pojmove nestajanja i obnove. Projekt Poslednji pejzaž obuhvata kako ovde opisan scenski komad za igrača i muzičara (premijera na Avinjonskom festivalu 2005) tako i film, Last Landscape- Josef Nadj by Josef Nadj (52 minuta -2006) koji će uporedo prikazati komad i njegovtemelj, drugadje rečeno, njegovu genezu, njegove izvore i procès njegovog stvaranja. Myriam Blœdé JOSEF NADJ „Povezao sam se sa pozorišnim prostorom od casa kada sam otkrio da čovek koji se penje na pozornicu stvara paradoks, misteriju koja ostaje nerešiva. Ali, šta mi to privlači pažnju u tom prostoru? - Suptilan odnos među živim teiima. Slika tela. Najpre slika, ne u slikarskom smislu već slika koja nastaje na osnovu čisto telesne senzibilnosti, koja često proističe iz dvosmislenih situacija, iz nekog zastrtog procesa mišljenja. No, iz kojih to dubina izviru pokreti kadri da stvoretaj jezik, tako poznat a ipaktakočudan, pa da mi zajednički doživimo trenutak kada se zavesa diže? О čemu taj jezik govori? - Možda o nekoj istini skrivenoj iza svih naših maski i iza svih naših gestova, istini о kojoj čovek radije ćuti." Josef Nadj Josef Nadj, francuski državljanin, roden je 1957. u Kanjiži, gradu u bivšoj Jugoslaviji. Obrazovanje je stekao na umetničkoj školi i budimpeštanskom univerzitetu, gde je studirao istoriju umetnosti i muzike. Istovremeno je uzimao časove rvanja i borilačkih veština i proučavao samoizražavanje na časovima pokreta i pozorišta. Prihvatajući savet svog nastavnika drame, iz Budimpešte je otišao u Pariz, gde je stigao 1980. godine. Od 1980. do 1982. učio je u Ecole Internationale de Mimodrame de Marcel Marceau, a zatim, od 1982. do 1983. u školi Etiennea Decrouxa. Istovremeno je pohađao časove plesa kod Yvesa Cassatia i Lama Leonga i vežbao sa japanskim plesačima. Otkrio je koreografske svetove nekoliko koreografa i učestvovao u njihovim komadima: Papier froissé Sidonie Rochon, Trahison man Marka Tompkinsa, L'arbitre des élégances Catherine Diverres i Illusion Comique i La Françoisa Verreta (po narudžbini GRCOP). 1983-1988. predavao pies za udruženje savremenog plesa Graffiti u Olne-su-Boa (Sena san-Deni) 1986. osnovao svoju trupu Théâtre JEL 1987. napisao svoj prvi komad Canard pékinois 1988. prvi stalni boravak u Centre de Production Chorégraphique u Orleanu 1989. stalni boravak u Quartz u Brestu 1990. postao„phdruženi stvaralac"Centre de Production Chorégraphique u Orleanu, na tri godine 1991. režirao film Tractatus bestial tokom boravka u TNDI u Satovalonu 1994. stalni boravak u Théâtre National de Bretagne u Renu Od 1995. Josef Nadj je direkter Centre de Production Chorégraphique u Orleanu IZLOŽBE Novembra 1996. godine, uporedo sa koreografskim radom, Josef Nadj je prikazao svoju prvu izložbu. Instalacije, koja se sastojala od serije