Битеф

skulptura nastalih oko pojma vremena, u Carré Saint-Vincent-Scène National d'Orléans. Izložba predstavlja, pre svega, oblast meditadje i podstiče na šire razmišljanje о korpusu njegovih koreografskih ostvarenja. Te skulpture, uz crteže I fotografije, otada su prikazane u:Théâtre Vidy u Lozani decembra 1997; Centre Culturel Jean Gagnant u Limožu januara 1998; Galerie du Lys u Parizu marta 1998; Phénix de Valenciennes februara 1999. godine. Januara 2000. Minijature Josefa Nadja izložene su u Dueu. Ovi crteži tušem podsećaju na male beleške iii skice, skoro kao neki intimni lični dnevnik. Izložba je kasnije prikazana 2000. u Galerie du Lys u Parizu kao deo kolektivne izložbe, u knjižari Les Temps Modernes u Orleanu, u Salonu na Saoni i u Remšajdu, a zatim, 2002, na Avinjonskom festivalu, u Brižu i u Parc de la Villette; 2003. gostovala je u Volcan -Scène National u Avru, a 2004. na Trident- Scène National u Serburu, festivalu Mimos u Perigeu, u Redo Emiliji u Italiji i u Carré Saint-Vincent-Scène National d'Orléans. KOREOGRAFIJE 1987. premijera prvog komada Canard pékinois 1988. 7 peaux de rhinocéros 1989. La monde l'empereur 1990. Comedia tempio 1992. Les échelles d'Orphée 1994. Woyzeck 1995. L'anatomie du fauve 1996. Le crie du caméléon za Centre National des Arts du Cirque Les commentaires d'Habacuc i prerada nove verzije Woyzecka 1997. Le vent dans le sac 1999. u okviru Le vif du sujet na Avinjonskom festivalu, Josef Nadj je uradio duet sa Dominique Mercy Petit psaume du matin Les veilleurs i Le temps du repli 2001. Les philosophes i Petit psaume du matin (drugi deo) 2002. About Midnight 2002. Journal d'un inconnu 2003. Il n'y a plus de firmament (po narudžbini Théâtre Vidy-Lausanne E.T.E.) 2004. Poussière de soleils 2004. Eden 2005. Last Landscape VLADIMIRTARASOV Perkusionista VladimirTarasov rođen je 1947. u Arhangelsku, Rusija. Od 1968. živi i radi u Vilni, Litvanija. Godinama je svirao sa Litvanskim simfonijskim orkestrom, kamernim orkestrima i džez sastavima u Litvaniji, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Od 1971. do 1986. Vladimir Tarasov je bio clan savremenog džez trija GTC: Vjačeslav Ganelion, Vladimir Tarasov, Vladimir Cekasin. Sa tim triom i drugim ansamblima, ill kao solista, uradio je vise muzičkih zapisa. Od 1991. bavi se vizuelnim umetnostima, sam ill u saradnji sa drugim umetnidma, kao što je lija Kabakov. Učešće na izložbama: Diseldorf (Kunsthalle) 1991;Venecijansk¡ bije-

nale 1993; Centre Georges Pompidou, Pariz 1995; Grand Palais, Pariz 2000; Contemporary Art Centre, DOM, Moskva 2002; Muzej Ermitaž, Petrograd 2004... Za délo Josefa Nadja Le temps du repli napisao je muziku 1998. godine Naredne, 1999. VladimirTarasovje režirao DrinkUp (adaptirano na osnovu pesme Venedikta Jerofejeva), a 2002. operu Edwina Geista Le retour de Dionysos u Pozorištu ruske drame u Vilni. VladimirTarasov je svirao sa muzičarima kao što su Andrew Cyrille i Anthony Brayton i Szabados Gyuorgy. RÉMI NICOLAS (roden 1952) Francuski dizajner svetla I scenograf „Moglo bi se takođe red da gotova i stabilna slika podseca krila uobrazilji"-Gaston Bachelard Strasna samouka karijera odvela je Rémia Nicolasa od dizajna i izvođenja rasvete/scenografije do razvoja scenskog okruženja za pozorište, pies i muziku. Staini saradnik Dominique Bagouet (1976-1984), Françoisa Verreta (1982-1993) i Josefa Nadja (od 1990), a sarađivaoje, pored ostalih, i sa Brigitte Lefèvre, Peterom Gossom, Suzan Linke, Régine Chopinot, Bernardom Montetom, Joëlle Bouvier i Régisom Obadiom. Kod Bagueta njegova rasveta je póstala neophodni vektor za razumevanje predstava, čak i ako Nicolas insistirá na trezvenoj kompoziciji. Za njega se pitanje sastoji u venčanju prostora, tvari i svetlosti. Kod Verreta je svoju umetnost produbio i evoluirao ka sintezi gde se slike tretiraju na svim nivoima. Uz stalno istraživanje, on svoj rad napaja slikarstvom, fotografijom i radom kinetičkih umetnika kao što su Nicolas Schöffer I Agarn, On plesače ne osvetijava negó ih kupa u posebnom prostoru pogodnom za otkrivanje aure koreografije. Nikola koristi kontrapunkt i relativno jake boje. Suština njegove rasvete je pokretna i ritmična. Svetlo se iagano proceđuje I odjekuje te preseca senke koje se poigravaju sa svetovima iz mašte. Те karakteristike oblikuju blistavi vizuelni odjek Nadjovog rada. Od 1971. Rémi Nicolas je radio vizuelni dizajn za grupu Le Spectaculaire Détergent, a zatim za P. Viana, S. Couture, B. Lubata, Yumi Nara i Joëllea Leandrea. Učestvovao je i u Rencontres audiovisuelles u Salonu na Saoni, Rencontres internationales de la photo u Arlu, Visa pour limage i radio scenografiju i rasvetu za Cartiera. Na sceni je sarađivao sa Grand Magasin, P. Debaucheom, P. Adrienom, P. Madralom i G. Hiegel (Comedie française). Ostvario je Le faire à dissous u Salonu na Saoni; Le miroir des illusions 1996. u Francuskom institutu u Kjotu, Japan i Le Labyrinthe vertical za Le Printemps deCahors 1998.Takođejesarađivao sa Anne-Marie Pécheur, Joêlom Fiubaultom i P. Houilletom. Dva puta je bio stipendista Villa Medicis Flors les Murs, bio gostujuéi