Битеф

isključivo iz zablude izazvane gorčinom njegove majke i Ijubomorom naTrigorina? Ima li zaista"nešto posebno"u neuspehu njegovog prvog čina kao što kaže doktor Dorn il je Arkadina u pravu kad to naziva "besmislicom"? Trepljov zahteva "nove forme". Ali, da li dañas, na početku XXI veka, u pozorišnoj umetnosti još ima novih formi koje negde nisu već viđene? Bilo je očigledno protiv čega se komad buni u vreme kad je napisan: veoma represivno društvo i kuitura tog vremena daju odgovor. Ali od čega sesastoji"staro"protiv kojeg se mi bunimo? I - ko je Nina? Je li ona naivna "devojka sa seia" ciju je glavu zavrtela slava i koja doživljava slom kad stvarnost pome da protivreči njenim snovima? ili je iukava karijeristikinja koježeli da se popne na vrh uz pomoć čuvenog pisca? Je li ambiciozni taienat koji zaslužuje bolji život, a koji uništava slab i neodgovoran muškarac ("primetio je i uništio iz čiste dosade")? Na kraju komada, posto je iskusiia privatnu tragediju, vraća se kao provincijska glumica - je li slomIjena? Je li poremetila umom? Je li zaista, kao što je tvrdila, sledila svoj poziv? Ili je to ista igra, ista životna laž kao njena ljubav prema Trigorinu? Pitanja za diskusiju su nešto drugačija kad je reč o Arkadinoj ¡Trigorinu, o dvoje afirmisanih umetnika koji su s druge strane gener-

acijskog sukoba. Ne znamo je li Arkadina zaista velika umetnica, ali nema sumnje da je čuvena glumica i, takođe, možemo da vidimo njenu sujetu i njenu sebičnost. U njenom slučaju pitanje je da li ona prosto igra neku igru. Kada je i koliko poštena? Je li u pravu u ideoioškim i emotivnim sukobima sa sinom, kakve su joj namere u odnosu na njega? Dali žeii da uspostavi pravu ravnotežu u svojim odnosima sa sinom ¡lije, prosto, jača ličnost odTrigorina? A Trigorin, koji sebe opisuje kao "bezvoljnog, mekog ćoveka" da li, prosto, pokušava da ugodno živi ili je umetnik po vokaciji koji privatni život podređuje stvaralaštvu? Ovde moram napomenuti da u našoj predstavilrigorina igra nemački glumacTilo Werner, koji sada drugi put sarađuje sa ansamblom Krétakora (učestvovao je u predstavi Otadžbina). Shvatili smo da se on savršeno uklapa u Trigorinov lik: čuveni pisac ne dolazi u provinciju iz prestonice, već iz inostranstva. Lik Sorina, Pjotra Nikolajeviča - ujka Pjotr takođe pokreće više pitanja. U čemu je, zapravo, njegov probem? Je li zbilja bolestan? Da li možda umire za vreme predstave (kao što je uradio u jednoj varijanti tokom proba)? Ili se, prosto, razboleva zato što nije u stanju da déla i donosi odluke? Je li raziog njegovog problema u činjenici da nikad, tokom ceiog svog života, nije uradio ništa korisno? Prema