Битеф

originalnom tekstu, Sorin je bio predsednik suda, gotovo državni savetnik, ali posto je to ñama, a verovatno i savremenom gledaocu, nekako nejasno, zamenili smo to profesijom bližom današnjoj publici. U našem tumačenju on je postao predsednik opštinskog komiteta za kulturu. Doktor Dorn, Sorinov stalni protivnik i debatni partner, takođe je tajanstven lik. On je, možda, jedina osoba koja ne žeii ništa - da li je iznad svega? Da ii je on mudri posmatrač koji događaje oko sebe može da razume sa filozofskog stanovišta? Ili je, naprotiv, hladan čovek, bez sentimenata, koji iz komfora ne prihvata bilo kakva osećanja? Da ii ne reaguje na Mašina preklinjanja jer zna da ne može da joj pomogne? Da li se to delava zato Ito odbija da preuzme tuđe problème? Da li, jednostavno, osuđuje Malu kao i svi ostali? Da li Polina ima zallo da budeljubomorna? Je lizaista ludozaljubljena u doktora Ni, prosto, ne voli svog muža? Zallo se mêla u Malin problem u ćetvrtom činu? Je lijoj žao devojke Ni,jednostavno, hoće da übije vreme? U predstavi smo malo izmenili Polininu ulogu: ona je póstala Malina maćeha umesto prvobitnog lika majke. Promena je učinjena zbog male razlike u godinama dveju glumica. Prema nekim tumačenjima. Mala je„skrivena junakinja" komada. Uvek je na pozornid, svi dnovi podnju s njom. Ona obožavaTrepljova, ali šta misli о ostalim ucesnicima price? Je li Ijuta na njih? Da li ih prezire? Da li se smatra boljom od ostalih? Da li pije iz stidljivosti? Da li zaista misli da Ijubav prema Kostji može da izbrile udajom za Medvedenka? Čehov je izbrisao veliki deo Medvedenkovog teksta u konačnoj verziji kako bi izbegao da od njega napravi karikaturu (ti tekstovi su se sačuvali u cenzorovom primerku). Mi smo übacili nekoliko njegovih konfuznih rećenica, nadajud se da time ipak nećemo izneveriti koncepciju Antona Pavloviča. I, najzad, imamo Šamrajeva, upravitelja imanja. Kao praktičan čovek, da li laska Arkadinoj zato Ito poltuje umetnost? Ili krilom prezire čitavo inteiektualno drultvo? Da li zna da mu žena ima vezu sa doktorom? Je li Ijubomoran ili ravnodulan? Pričali smo о mnoštvu takvih pitanja povezanih sa crtama, osećanjima, namerama likova; u kakvim su međusobnim odnosima, kako se ti odnosi menjaju, preobražavaju i razvijaju tokom predstave. Čehovljev komad na neverovatno tanan i precizan način prikazuje složenu mrežu Ijudskih i emotivnih odnosa likova. No, to je samo jedan sloj značenja komada. Druga, ¡sto toliko važna tema, odnosi se na pozorilta i pozoriine produkcije. Dok smo se udubljivali u posao, iz njega je izranjalo čudno osećanje. Udnilo nam se da Čehov igra začuđujuće prefinjenu i veltu igru i sa publikom i sa ñama. Svoju dramu, u kojoj svako igra neku ulogu, podnje praznom pozornicom, na kojoj su samo jezero i izlazak meseca, a istovremeno savrleno zna da će to biti prikazano u pozoriltu u kojem nema ni jezera ni izlaska meseca, već samo dekora.„Poludim kad mi ovi drevni fosili u sobi sa tri zida igraju kako ljudi jedu, vole i nose sakoe"- kaže na početku komada glumac koji uglavnom glumi u

trozidnoj sobi KostjuTrepljova kako jede, voli i nosi sako. Čehovljev Trepljov, poričući lažnost takvog pozorišta, želi pozorište u kojem je život„kao što ga vidimo u snovima"- ali, ipak, Čehov nije napisao nadrealističko sno-pozorište već komade za prikazivanje u sobama sa tri zida. U svoje vreme Galeb Čehova i Stanislavskog predstavljaoje polaznu tačku pozorišne revoludje, kojajoš uvek određuje pojam pozorišta. Čehovljeva istina, Čehovljevo pozorište još su živa i punovažna umetnost: tokom proba i rasprava o komadu to se još jednom pokazalo tačnim. Isto tako je teško pobuniti se protiv toga, kao i naći stvarnu novu formu koja još nikad nije postojala. Тако smo đošli do zaključka do kojeg je Kostja Trepljov došao na kraju komada: bez obzira na to da lije forma nova Ni stara, važno je samo da slobodno teče iz duše. Na kraju, mada je to ¡sto toliko važno, moramo da objasnimo naziv komada: Galeb je na mađarskom napisan sa pravopisnom greškom. Smatramo Čehovljev komad bogatim, nenadmašivim umetničkim delom punim tajni, sa bezbroj tumačenja, a u svakom periodo, u svakoj istorijskoj situaciji razlidte stvari su se smatrale važnijim od drugih i naglašavale. Stoga smo mislili da nasa predstava, ma koliko težili savršenstvu, ne može biti Galeb, već samo varijanta origínala, da može samo dati ideju o dubini i bogatstvu komada.To beležimo unošenjem male greške u naslov. Anna Veress STVARANJE GALEBA 1895. Posle niza obećanja da se vise nikad neće baviti pozorištem, posle popriličnog braja jednočinki izvedenih širom Rusije, Čehovje 21. oktobra 1895. počeo da pise novu dramu.„Pišem sa zadovoljstvom premda kršim zakone pozorišta. Komedija, tri ženske i šest muških uloga, četiri čina, predeo (panorama jezera), mnogo rasprava о književnosti, malo radnje, pet kila ljubavi."Osamnaestog novembra je zapisao: „Zavrlio sam komad. Počeo sam forte i završio pianissimo, narušivši sva pravila pozorišne umetnosti. Ispostavilo se da je to kratak roman". (...) Čehovje prodtao komad pred velikim društvom.To je biia prva publika Galeba, a pozorišnim kritičarima, uglavnom naviknutim na prenatrpane zapiete Sardoua i Dumasa mahom se nije dopalo. Prva primedba bila je da se u liku čuvenog piscaTrigorina lako prepoznaje Potapenko, Likin zavodnik. (Čehov je saieo i mnoge autobiografske elemente u tom liku, ali to kritičari u početku nísu primetili.) Cenzura je duboko i dugo proučavala tekst Galeba. Giavni uslov bio je da miada junakinja ne treba da primeti vezu svoje majke sa Trigorinom. O torn probiemu se vodila podrobna prepiska, pa se čak govorilo i o brisanju Ni zameni nekih sveza. Čehov je do kraja leta izgubio učtivo strpljenje i, umesto detaljnih tekstova, počeo je Potapenku koji je u Čehovljevo ¡me raspravljao sa cenzorima, da daje kratka uputstva. Nadalje - to se još nikad ranije nije desilo autora koji brižljivo ispravlja čak i peto izdanje vlastitih radova - on Potap-