Битеф

I TO JE POZORIŠTE

U prirodi je umetnosti da neprestano trazi novi izraz. Pozoriste, kao umetnost koja postoji samo ako se dozivljava, gleda, prati, prihvata i osporava, izuzetno je sklono stalnim promenama. 1 pored toga, nije lako uociti koja promena u pozoristu - bila ona nagla i buena ili tiha i jedva vidljiva - ima vrednost umetnosti. U pozoristu nije ree samo о promeni forme u okviru nekog pozorisnog stila nego i о zameni osnovnih sredstava izrazavanja, pa i о radikalnoj izmeni Perspektive posmatranja pozorisnog cina. U veku u koji samo sto smo zasli, koji je istovremeno i novi milenijum, pozoriste smelo koristi nove tehnologije, cak ne vodeci raduna о tome da li ce takvo pozoriste biti prihvaceno. S druge strane, neki pozorisni umetnici lisavaju se mnogih dosadasnjih teatarskih sredstava, svodeci ono scensko na gotovo jedva vidljiv minimum. Posle eksplozivnih devedesetih i koriscenja kie i televizijske estetike u pozoristu, posle eksplicitnog socijalnog I politickog angazmana pozorisnih umetnika, ani se da dolazi neko novo vreme u kom pozoriste vise ne vice vec, pre bi se mogio reci, sapuce, napustajuci upadljivu pop-kulturolosku matricu i atomizira se, ponevo se svodeci na svoje esencijalne i neprolazne elemente - glumee u praznom prostoru. Ovo je, mozda, ponovo vreme samopreispitivanja pozorista i kroz pozoriste i traganje za nekim novim vrednostima i jezikom u svetu koji je toliko prezasicen najrazlicitijim senzacijama. U odnosu na furiozne televizijske prizore, cini se da se savremeno pozoriste iznenada usporilo, da se odvija u nekoj vrsti kontraritma u odnosu na podivljalu realnost koju vise ne moze ili ne zeli da prati. Umesto uvodenja realnosti - koja svakim danom prevaziiazi sebe - u scenski prostor, pozoriste pocinje da kreira svoju paraielnu realnost. Bas kad smo pomislili da smo sve vec videi! i doziveli.

Svojim izborom za 41. Bitef tandem selektora posebno obliato nudi najrazlicitije oblike scenskog izrazavanja: primere ekstremno j novog savremenog piesa i u spektakuI larnoj i minimalistickoj formi, neverbalno pozoriste prizora, (post)postmodernisticku rekonstrukciju avangarde бо-ih, tragikomicnu recitost iskonske jadikovke, „novi cirkus" sa filozofskim pretenzijama, fakerealizam, Sekspira kao krvavog buntovnika, kao i potpunu negadju stoledma poznatog pozorista, sa telima koja s jedne strane rampe igraju ulogu glumaca, a sa druge strane sa telima koja igraju ulogu posmatraca; ovog puta je ree о igri „covek na coveka". Sve je to pozoriste... Ovaj Bitef sigurno ce pokazati i to da je i pozoriste - pozoriste. Koje ce to predstave pokazati ili kojì njihovi elementi, znacemo na kraju Bitefa. Ili tek za koju godinu.

Jovan Cirilov i Anja Susa

Jun 2007.