Битеф

Smejse i budi nežan prema nepoznatom Fragment! eseja Ervina Jansa 1. izabelina soba sadrži tajnu. Ona je mesto laži. Ona je mesto laži koja gospodari Izabelinim postojanjem.Ta lažje mentalna slika. Egzotična slika.Slika pustinjskog princa. Izabelaje kd pustinjskog princa koji je nestao prilikom jedne ekspedicije. Tako su joj rekli njeni hranitelji Artur i Ana. Živeli su zajedno u svetioniku na jednom ostrvu jerje Artur bio svetioničar. Ostrvo sa svetionikom je, kao svako ostrvo, prolazni prostor: negde između mora i kopna, između čvrstog i tečnog, između unutra i spolja. Svetionik je sagrađen na корпи, ali žudi za morem. Izabela žudi za pustinjom, pustinjskim princom, Afrikom. Tako počinje priča о životu slepe stare Izabele. Međutim, übrzo postaje jasno da priča о pustinjskom princu skriva strašnu, neizgovorivu istinu. Ana i Arturne mogu da žive sa svojim tajnama i traže utočište и piću. Ana umire, a Artur se baca и more. Izabelina potraga za ocem, pustinjskim princom, ne vodi je и Afriku, već и sobu и Parizu, krcatu antropološkim i etnološkim predmetima. 2. U trenutku kad se osvrće na svoj život, Izabela je stara i slepa. U pariskoj sobi živi okružena hiljadama egzotičnih predmeta opljačkanih u Starom Egiptu i crnoj Africi. Sve je pripadalo оси Jana Lauersa koji je to zaveštao svojoj ženi i deci. Ti predmeti su izdvojeni iz svog okruženja и drugo, kolonijalno vreme, kada su smatrani egzotikom.To su predmeti u kojima se jedan svet - Afrika - ukopao u mestu, okamenio, uskladištio, "muzejisao" i pretvorio и fetiš. Izabelin život je vezan za gotovo ceo XX vek, Prvi i Drugi svetski rat, Hirošimu, kolonijalizam, razvoj moderne umetnosti, sa ličnostima kao što su Džojs, Pikaso i Halsenbek, putovanja na Mesec, Zigi Stardast Dejvida Bovija, glad и Africi i Vlams Blok u Antverpenu, 3 . Face à l'extrême je naslov knjigefrancuskog mislioca CvetanaTodorova о koncentradonim logorima u Drugom svetskom ratu. Naslov, međutim,istovremeno ukazuje na stav svih onih koji и XXI veku veku five sa izvesnim stepenom svesti. Svakog dana se suoćavamo sa krajnošću. Posmatra nas, sa svojom Meduzinom glavom, i kao da se pretvaramo u kamen: u emotivnu ravnodušnost, političku apatiju, društvenu izolaciju, u sve obimniju privrednu proizvodnju i potrošnju. Prema francuskom sociologu Žanu Bodrijaru, u međuvremenu smo prešli präg stvarnosti i istorije. Sve jeotišlo predaleko. Drugadje rečeno, karakteristika našeg doba nije kraj istorje, već nemogućnost da se istorija dovede do kraja. U tome je apokalipsa našeg doba: и nemogućnosti kraja. Hi, bolje red, života s one strane kraja. Pa, onda, dobro: koja se zbivanja odvijaju s one strane kraja? Bodrijar ih naziva ekstremnim fenomenima. Poziva se na latinski koren ex-terminus: s one strane kraja, Karakteristike ekstremnih fenomena su ekstaza i involucija. Ekstaza društvenog: mase (društvenije od društvenog). Ekstaza tela: gojaznost (deblje od debelog). Ekstaza informacija: simulacija (istinitije od istinitog). Ekstaza vremena: stvarno vreme (sadašnjije od sadašnjeg). Ekstaza stvarnog: hiperrealno (stvarnije od stvarnog). Ekstaza seksa: pornografija (seksualnije od seksa). Ekstaza nasilja: teror (nasilnije od nasilja). Naša epoha je epoha prostakluka: sve naše strukture se nadimaju i и svojoj ekspanziji upijaju sve.

Jugoslovensko dramsko pozorište, scena „Ljuba Tadic" 15. i 16. September, 20h Trajanje: 2 h - bez pauze BITEF U NOVOM SADU Scena NIS-a, 20. September, 20 h Trajanje: 2 h - bez pauze

35

Tz-ohdlJurca* / TsahdMUCs T^aakw.