Битеф
Prostor nekadašnjeg restorana„Gr£ka kraljica" 16. i 17. September, 20 h Trajanje;2h 10 min, bezpauze
Ponos stvaraoca: stvaranje je nadmeno, ali bi moglo biti veće od samog stvaralačkog gesta. Središnja tema Frankeštajn -projekta jeste ono šta Ijudi - a oni su raziičiti - smeju ili ne smeju da rade u svetu u kojem mi, većina, određujemo šta znači biti različit s obzirom na svakodnevne interese, društveni status, naše uspehe i neuspehe, Komad nam na bolan i veoma realističan način pokazuje mehanizam koji proizvodi naše razne averzije. Normalnost ne može da stekne razložan smisao bez zastranjivanja, i stvara vlastite demone, noćne more, čudovišta, abnormalnosti i devijantne ličnosti kako bi mogla da "sebe" defmiše u skiadu sa nečim. Kad dođe do razdvajanja, normalnost se susreće sa svojim zastranjivanjima i formira sud: to više nije moj posao. Ja nisam odgovoran za to. To se ne übraja u moje nadležnosti i moju skalu vrednosti! U životu se samo retko susrećete sa tim čudovištima, zločincima, bogaljima i izopačenima jer se razdvajanje dešava na društvenom i pojedinačnom nivou. Nepoželjne osobe društvo drži u zatvorenim institucijama, u najdubljoj podsvesti pojedinaca. Poenta Frankeštajn - projekta je takva pobuna (čudovište se buni protiv svog postojanja) koja otvara pažljivo zaključane brave i suočava nas sa činjenicom da je naša normalnost veoma slučajna i da je postavljena na klimavu osnovu, zapravo na načela većine. Sučeljavanje, pojava samog "čudovišta" je stvarna i Ijudska i sve crpi iz vlastitog sistema skrećući pažnju na način na koji formiramo svoje sudove. Stalno moramo da se suočavamo sa činjenicom da ne nalikujemo "čudovištu", već svima ostalima. "Čudovište, nastrana osoba, neko" zavidno je slobodan jer ne obraća pažnju na svet i ne tiču ga se naše granice. Ljubomorni smo na njegovu slobodu i ne želimo da ga integrišemo - naš strah je mnogo veći i naš kukavičluk mnogo dublji - pa да stoga prosto eliminišemo.
„Mislim da je suština prožetosti fašizmom u filozofskom smislu mešavina zavisti i straha. Namera mi je da gledaoci iskuse taj procès na veoma realističan način. Svrha bi bila da se pitanje ne postavi na intelektualnom nivou jertu svi imamo spremne tačneodgovore. Umesto toga, iz radoznalosti pune iznenađenja i poricanjem čudovišta,trebalo bi da smo kadri da se suočimo sa činjenicom da smo mi pre šankerice ili kontejnerski dileri nego drugačiji, posebni pojedinci, drugi Ijudi." Kornel Mundruco, reditelj
The creator's pride: the creation is pretentious, but it might be greater than the creative gesture itself. The central issue in Frankenstein-project is what people, who are different, are allowed or not allowed to do in a world where we, the majority determine what being different means in respect of our daily interests, our social standing, our successes and our failures. In a painful and particularly realistic way the play shows us the mechanism which gives birth to our different aversions.
51