Битеф

Podrška: Theatre de Vanves, Le Relais Centar za pozorišna istraživanja (Centre de recherche theatrale), Theatre Paul Eluard de Choisy-ie-Roi i Muzej istorije Jugoslavije Pomoć: Francuski institut (L’lnstitut Frangais), Nacionalni centar za pozorište (Centre national du theater), DRAG Ile-de-France - Ministarstvo kulture i komunikacija (Ministere de la culture et de la communication), DICReAM Nacionalni centar za kinematografiju (Centre national de la cinematographic) i Arcadi.

»» Radeći na Beogradu saznao sam od majke da sam kao vrlo mali tamo boravio nekoliko puta. Ne sećam se ničega, ali se osećam čudno bliskim tom gradu i njegovim žiteljima. Sa tim ratom sam odrastao. Sećam se štrajka glađu tokom Avinjonskog festivala, spektakla Oiivijea Pija Rekvljem za Srebrenicu i slika Godoa Suzan Zostag u razrušenoj bibiioteci u Sarajevu. Osećanje frustracije i nerazumevanja o kojem piše Anhelika Lidel u Beogradu, mi je poznato. Nisam poznavao njeno delo ali sam se odmah prepoznao u tom komadu. Rat je uostaiom bio u korenu mnogih porodičnih sukoba: u nekom času, i u mojoj porodici, kružila je ideja da bi moj deda podržao srpske nacionaliste i da bi oni jednoj ulici u glavnom gradu dali njegovo ime. U tu hipotezu mnogo ne verujem, a u Beogradu sam uzalud tražio Jozef Fišerovu ulicu. U komadu se često ponavlja aspekt neshvatanja nas samih, potencijalni uzrok sopstvenih apsoiutno svirepih dela koja niko nije mogao da predvidi. Često mislim na reči jednog lekara u sarajevskoj bolnici u filmu Živlimrtvi: ~ovo je okrutan rat, neshvatljivo, neobjašnjivo ponašanje. Niko neće moći da objasni kako je neko Ijudsko biće sposobno da artiljerijom gađa porodiljsko odeljenje neke bolnice, neke Ljude koji u redu čekaju hleb. (...) Šta se to desi čoveku da se toliko promeni, da je za to sposoban?" Juiien Fišera

47 BITEF 13

TEŠKO JE BIT!