Богословље

моралног поретка. Декалог нападати значи уздрмати темељ морално уредног живота 1 ). Десет заповести су, каже Dillmann (f 1894.), протестан. богослов и ориенталиста, задржале своју вредноет за све стадије живота народй и појединаца 2 ). Док A. Beriholet, либерални протестан. богослов пориче апсолутну вредност декалога погрешно тврдећи, да декалог води рачуна само о вањским религиозно-моралним радњама 3 '. Зар 10. заповест не говори баш против унутрашиьих грешних жеља!? 4 ) Противно свима онима, ко-ји, као и Bertholet, декалог потцењују каже К Furrer: „Познаваоц опште историје религије ће друкчије судити; он ће доћи до тог закључка, да je декалог највеће дело на пољу прехришћанског религиозног живота народй; јер док законодавци старог века велики и мали, узвишени и детињасти у шареној мешавини расправљају са истом важношћу, дата су у декалогу темељи за морално-религиозни живот за сва времена и покоЈвења. Десет закона су у свом елементарнном величанству несмешано Откривење вечно моралног поретка, пошто они наглашавају јединство и духовност Божију, за култ и живот имају пресудну вредност, јер упућују на побожност, постављају социјалне захтеве, чије право данас признаје целокупно јавно мњење, и пошто они напослетку захтевају посвећење воље 5 ).

9 Theol -prakt. Quartalschrift, 1924., I. Heft, Linz, стр, 92.

2 ) Сравни: Die Rel. in Oesch und Gegenw., I. Bd., ibid. стр. 2024-

s ) Theoi.-prakt Quartalschrift, ibid. стр. 92.

4 ) Сравни: Ibid. стр. 222.

5 ) Сравни: Dr. A. Koch, ibid,, стр. 62. и 63.

Београд.

Лером. Др. СИИЕОН СТАНКОВИЋ.

Свршике ce.

Хамурабијев кодекс