Богословље

освежавала, па се, кристализираних схватања и намерз, у једно згодно време улогорила у дубраве Пијемонта нашег и из њих једном већ остварена изашла. Устанак Карађорђев није онако идилски и самоникло отполет, како се народски о њему припало, него je имао дубљег корена и ширег плана. У стварању тог плана имали су удела, дали му прву материјалну подлогу, а може бити и инициативу пробуфени Срби са стране. Устанак не само да није изненадио ни главке.заштитнике, Русе, него je јасно, да без њиховог, ма и посредног у почетку, учешћа није ни отпочег. На ову другу, разложну претпоставку наводе нас извесне важне околности, У 1803. години био je у Петрограду по народним пословима хилендарац, онда старешина херцеговачког манастира Пиве, хаџи Арсеније Гаговић, човек репсе вредности и угледа. Формалин разлог за одлазак у Русију било му je добијање помоћи ради отварања богословско-учитељске школе у Пиви 1 ). Али стварно je он имао поновити покушај, да се Русија заинтересује за ослобођење српског народа. Овој заветној мисли била je његова ужа отаџбина, Херцеговина, по географском положају своме и по народносној пробуфености и општој духовној развијености насеља свог предводница још од патријараха Соколовића, нарочито од времена патријарха Јована и његових, да ce по данашњем изразимо ; министра спољних послова, епископа требињског Виеариона, и изасланика код страних дворова, архимандрита Дамњана Љубибратића. И сада je архимандрит Арсеније Гаговић пошао на далеки север, који je, и ак® целоме свету хладан, наде српског народа вековима топло загревао, са ослободилачким заветима и порукама првака свога краја. Али те наслефене и у инстикат уливене чежње нису ни код њега, ни код других вофа онамошњег нашег народа имале одређени и за остварење своје реализовани вид. У том погледу допунио их je и оформио успут митрополит Стеван Стратимировић. Из онога, што се зна о крупном учешћу овог великог јерарха и Србина широких погледа и схватања у делу стварања српске државе, а нарочито из објашњења и допуна једне стране тога учешћа, што ћемо их овде навести, види се, да je само Стра-

') О њему, одласцима његовим у Русију, широким веаама и улози у општим пословима видети Споменнк Српске Краљевске Академије LUI, 88,—116.

Стевана Стратимировића план