Богословље

познијим религиозним заноссш императора и да остаје отворено питање, да ли je ова поновно задобијена побожност императора била кориснија од душевног настројења младићских година великог кнеза'). Од свих наставника Александра I једини се Самборски старао, да ослаби утица] Лахарпа. Здравии зачетцима, што их je он са великим напрезањем и борбом, посред оноликих и снлних противуречних утицаја, успео улити сводке ученику, треба приписати оно религиозно и национално пренуће Александра I у време страдања због Наполеонове најезде на Русију године 1812., које га до краја живота није више остављало. Тим добрим зачетцима треба приписати, што je сам цар о себи могао признати, да се слагао са Лахарпом у свему, осим релнгије 2 }. Потребно je било казати ово о васпитању Александра I, да би могли боље разумети колебљиво држање његово према Стратимировићевом предлогу, устанку и нашел! народу у опште. Тако исто морали слю се оволико забавити и око угледног и утицајног учитеља његовог Самборског, да би потпуније схватили и озбшьност онога, што je овај лшђу нама и за наш народ радио. Такође ученица његова, шеснајестогодишња кћи илшератора Павла Петровића, а сестра доцнијег императора Александра I, велика кнегиња Александра Павловна, удата je 1799. године за ерц-херцега аустријског Јосифа, палатина угарског, с правом, да остане у својој православној вери. Овај je брак зак.ъучен с политичким омеровима и прел!а угарскол! и прел\а српском народу. Зато je император Павле и одредио израђеног у свему протојереја Андреју Салгборског за домаћег свештеника и духовника своје кћери, подаривши л\у тол! приликол!, поред дотадшиъих одликовања, и орден св. Ане првог степена. Узил!ање за овај посао 67-лю годишњег старца, који je век провео у Енглеској и око царског двора, у друштву диплолшцпје на страни и првих државника у земљи, најречитије говори о политичким мотивилlа овакве удаје велике кнегиње и о озбиљности лшсије Сал!борског поред ње. Александра Павловна проживела je у браку свега 15 л\е-

2 ) Н К. Шплъдеръ Императоръ Александръ Первый, его жизнь и царсгвоваше, т. I, С. Петербургъ 1897., 43. 41.

г ) А. И. Михайловой!) — ДанплевскН\ Полное Собрате Сочннешй, С. Петербургъ, 184У., Vil, стр. 347.

„Богословље“