Богословље

и да и овом приликом оставе наш народ Турцима на покољ, када, по запису хаџи Рувима чуше Срби овај жалос'ни „глас горче пелена, вапише, оутробамъ проплакаше: оуви, оуви, ни селю ни онамо приб'Ьжатй ко може“, онда je он помагао Немцима, да наговоре београдске трговце, да са својим имућством пређу с оне стране Саве, чак je у цркви на богослужењу клео оне, који не хтедоше напустити огњишта, називајући их Турцима и Чивутима. Бојећи се да их и oboai приликом не преваре Немци, нико не послуша, сем митрополита Дионисија 1 ). Зато je награђен избором за будимског епископа. И тамо je био оруфе политике аустријске и замки католиштва око православие Рускиње на двору палатина. „Како чланове Краљевског Савета, тако и друге знатне особе, старао се он уверити, да je руска црква у многоме одступила од грчке и да зато има потребе у радикалним реформама. Под овим изговором он се на све могуће начине старао, да салг врши богослужење у руској придворној цркви, да буде духовник велике кнегиње и тиме потполюгне брзи прелазак њен у папизалО. Томе je тежио и богати кнез Баћани, кардинал и угарски примас, и многи други, на чије се досадне покушаје, да je верски саблазне, често жалила Самборскол! и поверила му, да инсталира у двору улютнички израђену православну цркву, којом су je обдарили били родитељи њени 2 ). Отклонивши и верске интриге око сахране кнегшънне, Самборски je био иницијатор за подизање православие цркве над гробол! њеним у селу Ирми, крај Пеште, која je за онамошње православие Србе постала била нови символ и зал\ена оном што ил! га je донео био долазак православие кћери руског цара у њихову средину и то онако близо хабзбуршком престолу, са кога се српски народ стално запостављао и потпомагало прозелитско гоњење православља његовог. Један од саврелюних Руса, који нас je добро познавао и о налш писао, у путопису сволю каже за ову цркву, како je о празницима посећују добри Срби из суседних села 3 ), а лесник Державин, ГаврштРомановић (1743. —1816.), у песми својој „Эродш

! ) Љуб. СшоЈановић, Старн српски записи и натпнси, књ. И, Београд 1903, зап. 3651. и 3652.

3 ) Труды Kies. Дух. Ак., декембар 1896. г., 491.

3 ) Владп.шръ Б. БроневскШ, Путешествlе отъ Tpiecxa до С. Петер•бурга 1810., Москва 1828. г.

„Богословље“