Богословље
иако он до краја чува своју пуну самое галност према њима, што каткад и сам отворено каже. Тако напр. професор Зеберг признаје, слично Канту, слабост и немоћ човековог разума за познавање догматских тајана. Свој филозофски преглед догме о Преев. Тројици он почшье овом одлучном тезом : „догма садржи тајну, коју разум не може да схвати" (Das Dogma enthält ein Mysterium, das der Verstand nicht zu ergründen vermag) 1 ). Али, противно Канту, чистом рационалисти, професор Зеберг разликује од научног знања, заснованог на осећају и у опште на опиту, знање резигиозно, које се базира поглавито на интуицији (Die religiöse Erkenntniss ist allerdings intuitiv begründet) 2 }. Сем тога професор Зеберг признаје и позитивну садржину вере, добивену из Откривења и примљену човековом дутом, као нетто Божанско. Ово Отривење, по мишљењу професора Зеберга, и омогућава човеку познаше Бога и свега у опште натприродног, што иначе не би било могуће човеку, јер није могуће надчулно замислити у времену и простору, јер су време и простор форме само природное 3 ). Руководећи се оваквим принципима и гносеолошко-филозофским погледима, професор Зеберг налази да je главни задатак догматике као науке баш у томе, да идеје, дате у Откровењу и интуитивном знању, обради по категоријема нашег расуфивања 4 ). Тиме je професор Зеберг заменио кантовски дуализам јединством знаньа и вере, што му и даје право, да на послетку констатује: „онда ми можемо не само једноставно да кажемо, шта je Бог, него и какав je Он“ 5 ). Струге стране пак, заснивајући религиозно знање између осталога и на интуицији и унутрашњем преживљавању, професор Зеберг изгледа као да, заједно заједно са Шлајермахером, идентификује религију са једноставним осећајем зависности човека од Бога 6 ). Међутим он, противно томе, посматра религију као један орган целокупног живота човековог, као субјективно стање
b Види његову .Christliche Dogmatik“ S. 377.
2 ) Ibidem S. 82, нарочито S. 103.
3 ) Ibidem S. 99,
4 ) Ibidem S. 282.
5 ) Ibidem S. 354.
6 ) .Ibidem S. 78.
97
Оцене и прикази