Богословље

материја растворена у усијан гас, добила кретање и округао облик. То приписује двема снагама : привлачној сназн материје. н оној одбојној снази која напр, гасове чини еластичнима. Гасовита je материја била хаотична, без облика, прогрушана, негде гушћа, негде ређа. Гушће масе привлачаху рефе од свуда унаоколо своме центру. Али на извесном растојању одбојна их снага збиваше с права пута центру и примораваше на други, испочетка неправилан, а затим округао. Тако je маса почела да се окреће око извеснога гравитационога центра, и да добива облик кугле. Лаплас узима да се небуларна .часа окретала већ од самога почетка, и да je имала облик кугле. Чемберлен приписује појаву окретања једне масе утицају друге, која je у небесном пространству случајно нашила на прву ближе него обично. Дошавши у такву близйну да je својом привлачном -снагом могла утицати на прву, она je у правцу свога кретања повукла са собо.м нагомилане таласе с прве, који се хтедоше откинути од своје масе и поћи за оном другом. На та] je начин прва гасовита маса добила облик тако зване спиралне магле, које се и данас могу видети на небу; маглен центар, из којега се ковитлају убкруг округласти краци од његове масе. Спиралне магле га садашгьем небу биле би дакле један стадиј у развићу нових планета. Гушћа дмаса првобитне материје, по Кантовој претпоставци, привлачила je околну рефу .масу. Тако je постајала једна огромна Труда, кугла. То je буду he сунце. Но у само] то] груди исти се процес понављао; и у њој гушће масе привлачаху ређе, постајаху нова језгра. То су будуће планете око сунца, око ко]их на исти начин постајаху месеци. По Чемберлену, у спиралиим крацима магленога центра, који je будуће сунце, згушњаваху се језгра, од којих he постати планете, па се и даље окретати око центра сунца. По Лапласовој претпоставци површина уснјане маглене кугле, док се кугла окретала у небеском пространству, хладила се ветрегьем. Због тога се маса сажимала. Постајући сажимањем .маша, по закону о непроменшвости ротационога момента окретала се брже. Када би та брзина толико нарасла да би надмашала привлачну снагу центра, онда су се делови маглене кугле, који беху понесени том центрифугално ; м брзином, откидали од главке масе. То се пре свега дешавало око екватора, где je центрифугална снага у првом реду долазила до израза.

114

„Богословље“