Богословље

Бацимо један поглед на представе о томе како се земља наша развила до даиашњега свога стања и живота на њој. Када je наша планета као уснјана маса почела самосталан живот, она беше још флуидна, отпрнлике као наше сунце ; на њој беше узбурканост и ерупција гасова, као што се на сунцу и данас наслућује. Аля je телшература те усијане масе падала, и на планетиној се површннн хваташе кора као скоруп на млеку. Комбинацијом атмосферског оксигена я хидрогена постала je вода, која испометка беше врела и покриваше, како се узима, сву земљу. Копна настајаху слегањем или испупчавањем еластичие земаљске коре на појединим местима, т. ј. вода се сливаше с извеснях површина на слегнута .места и постајаху мора, а повэшине оне остајаху без воде; или се кора просто испупчаваше из воде. Контракцнјом земљине флуидне масе због лаљега хлафења настајаху под кором празнине, те се кора, која сада беше одвећ пространа, смежураваше као љуска на јабуци, када се јабука суши. Боре од смежуравања су будућа брда. Но у току ид више лшлиона година мењаху се како морске површине тако и копна и брда на њима. Исторнја се тих промена даде наслутяти, али се не може пратити. Но велике су се промене дешавале и у оном времену, које можемо да проучавамо по слојевима земаљским, окамењешш животиьскнм и биљни.м остацима и другя.м геолошким подацима. То млафе доба земљино, које такофер траје милионе година, а захвата до наших дана, дели се у четири ере, од којих свака опет има своје периоде. Прва ера обухвата зору живота земљина или древност. а зове се еозојик или археозојик. Како у старијем (архајику) тако и у млађем (алгонкију) периоду ове ере опажају се смежуравања земљине коре, постајање и нестајање брда, у млафе.м оси.м тога joui и огромна помераша копна и морских површина. Пред крај ове ере налазе и трагове живим бићима, али ти транши иису поуздани. У другој ери, назваиој палеозојик, имамо података о бујном животу. Интересантно je да се одмах код првих трагова живих бића опажа разноврсност и развијенс органске форме. То се не слаже с модерним научним схватањем, по. коме би се могло пчекивати люиофйлетско развиће органскога света из једнога праоблика. Зато се претпоставља да je живот поннкао још ра-

1 16

„Богословље“