Богословље

Тада у својој средний метнуше хаљину, Мардуку своме прворођенчету рекоше: Госпидару, века твоја управа надмаши божанску, уништење и створење заповеди, нека буде ! На pén твојих уста нека хаљина пропадне; заповеди опет, a хаљина нека се појави! Он прозбори устима, хаљина пропаде; опет заповеди, хаљина се појави. Ако би се пеком можда учинило да се овде само с катетом може доказати сродност, сличност се обеју космогонија већ много јасније огледа у једнаким представама о првобитном стажу света. По библијском казивању првобитна маса, из које je свет постао, беше покривена водурином и мраком, Мрачни потоп впдц.мо и у мнсирској митологији као почетак света, а нетто слично je и у феничкој. Па као у свим тима прича.ма, тако и Берос вели за вавилонско предање, да je у почетку била помрчина и вода, а Беросове речи потврђују и ископане таблице с вавилонским епосом Енума елпш. Но овога пута им амо сличност не само у општој представи него и у једној и истој речи којом се првобитни океан зове како у Библији тако и у вавилонском епосу. За првобитну водурину Библија употребљава .мало ређу реч t e hom, којој у јеврејском језнку етимологија није сасвим провидна, а осим тога има ту интересантну особину да се не употребљава са планом, управо као да je лично име. Међутим у вавнлонској митологији хаотична правода зове ce tiamaf, a tiamatu или tamtu je обичан назив за океан. Но тиамат није ништа друго него вавилонски облик, који одговара јеврејском техом (теом), само што има на крају још наставай за женски род.

5. У до сада резгледаним митологпјама, феннчкој и лшснрској,. видесмо да небо и зелиьа постају каквим год насилшш актом, растављањел; или раздвајањем. Код Феничана Хусор преполоаи првобнтно јаје, а у Мисиру небо и земљу, који беху љубавници. Бог Шу раставља једно од другога. По вавилонској митологији небо и зелиьа постају на тај начин што Мардук, победивши Тиамату, шену лешину цепа на двоје, и од једне половине прави небо а од друге зелlљу. У библнјској космогоиији истина не чујелш ништа о каквом наснлнол\ акту, којим се раставља или цепа небо - и зелиьа, алн ипак се прича да- je Бог начинно свод.

126

„Богословље“