Богословље

За прељубу, о којој je реч y овом параграфу, налаже Хамураби смртну казну. Начин извршења смртне казне за овакав преступ био je бацање у воду. Овај начин извршења смртне казне налаже Хамураби свакако зато, што je тај начин Хамурабију изгледао најзгоднији и најлакши, с обзиром на многе реке и канале у Вавилонији. Напред смо споменули, да су многи канали ископани и прокопани по нар( ђешу самог Хамурабија због натопљавања земље. Мојсије за случај прељубе такође нарефује смртну казну, само што Мојсије на овом месту ништа не говори о начину извршења те смртне казне. Ову неодређеност у извршењу смртне казне за случај прељубе надопуњује Мојсије доцније једном другом одредбом речима: „Кад девојка буде испрошена за кога, na je нађе когод у месту и облежи je; Изведите их обоје на врата онога места, и заспите их ка,чешем да погину .... (V Мој. 22, 23. и 24.). По овој доцнијој одредби Мојсије je, дакле, за случај прељубе налагао смртну казну јавним каменовањем. Казна каменовашем je сасвим одговарала пределу, где су Јевреји тада живели, који je био више бреговит и каменит. Свакако, да су се обојица, Хамураби и Мојсије, због честих и одвратних случајева прељубе одлучили за ову најстрожију казну у духу т. зв. теорије застрашивања, која ce y старом Казненом. Праву највише уважавала и примешивала.

§ 130. „Ако неко нечију жену, која још није познала мужа, и која још живи у кући свога оца, напаствује и обљуби je, и при томе се затекне; пека се та] човек убије, а жени да се не суди“.

V Moj. 22,. 25. „Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом je облежи, тада се погуби -само човек који je облежи“.

И овде Хамураби и Мојсије говоре о пре.љуби, и то насилној, о прељуби без приставка женске. Обојица за овакав случај налажу смртну казну само оном човеку, који изврши насилно таку прељубу.

§ 154. „Ако неко своју кћер позна, нека се из села прогна“.

111 Moj. 18, б. и 29. „Нико да не приступа родици својој по крви, да открије голотињу њезину. Јер ко учини штогод од ових гадова, истребиће се из народа својег душе које учине“.

181

Хамурабијев кодекс