Богословље

помазања) указао je и на једну догматку разлику, найме на неправославно учење Римске Цркве recte западне цркве о исхођењу светога Духа иод Сина 3 . Мада Krumbacher и тврди, да та полемично-богословска литература не баца особито сјајне свјетлости на духовни ниво како грчких, тако и римских богослова, и „ако није богословље најсјајнија страница у вијенцу славе ученог Византијца“ 2 , ипак у тој посланици патр. Фотије енергично и са дубоким богословским по-, знавањем и дијалектичном окретношћу одбадује то лажно и безумно „6 èkeîvcov Xfjpoç“ 3 учење западне цркве о исхођењу св. Духа и од Сина. Називајући учење о исхођењу св. Духа и од Сина „ђаволском махинадијом“ (<Ъ тту топ яоуррои р.дyavr|p.c'f,Ttov), и осуђујући нарушавање свећеног и светог символа, утврђеног свијем васељенскијем саборима*, он доказује да се тим учењем уноси у Тројичност два узрока (био штш) и да се тиме цијепа на двоје монархично начело и рађа двобожтво (ôv&eîav) 5 . Затим патр, Фотије продужује ако Дух исходи од Сина, као и од Ода, зашто се онда и Син не рађа од Духа, као од Ода? Ако се лично својство Духа састоји у исхођењу од Ода, својство Сина у рађању од Ода; пак ако Дух исходи и од Сина, онда се Дух одликује од Ода у више својстава (яХешсам iôtôrqciv), неголи Син 6 . Осим тога, кад исхођењем од Ода Дух добива своје суштаство (г.-арДм), то,, пита се, шта Он добива још исхођењем иод Сина? 7 . Указујући на ту „BXaocpri}iia“ у учењу о Пресветој Тројици, патр. Фотије држи, да кад не би било и других лажних учења, да би само тога учења т. ј. учегьа о исхођењу св. Духа и од Сина доста било, да се оно жигоше хиљадама анатема (рл> pioiç ävattepadiv) 8 . Учење о Исхођењу св. Духа од Ода, Фотије подробнее излаже у свом дјелу: „Jôyoç яерl tfjc топ dylou Пуейра-

1 Migne, ser. gr. t. 102. col. 721—741.

3 Krumbacher, 1. c. s. 74.

8 Migne, 1. c. col. 728.

4 ,tö iep6v ка! dyiov oüpßoXov, б яйт тоц ouvoSikoîç ка! oiKoupsviKoîç. ■vprjcpiapLaaiv, ü(iaxov r h v inx^ v "- Migne, 1. c. col. 725.

5 ibid. col. 725.

6 ibid. col. 728.

7 ibid. col. 729.

8 ib. col. 763.

220

„Богословље“