Богословље

стојници Римске цркве, примили, утврдили православно ученье о исхођењу св. Духа од Оца и одредили, да се реченој вјери не смије ништа ни додати ни избацнти под пријетњом потпуног искључења из Цркве 1 . Своју „мистагогију“ завршује Фотије ријечима: „Шта треба много говорити? Син и Владика открива, да Дух исходи од Оца, и велики Павле исто тако свједочи говорећи: „Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!“. Тко ће да тражи другог учитеља, ако није јавно обезумијо?“ 2 . Интересантно je тврђење Фотија, да je божанствени (dsîoç) Григорије Двојеслов „римским језиком и словима“ учио, да Дух свети исходи једино од Оца 3 , док проф. Langen доказује, да ce je Григорије придржавао обичне западне формуле „и од Сина“ 4 . Ma да je Krumbacher, као што смо виђели, мало цјенно богословско-полемички рад патр. Фотија у питању о исхођењу св. Духа од Оца, нпак и он признаје, „да су Грци били у праву“ 5 . Читајући богословска дјела св. Фотија, у којима он говори о исхођењ}' св. Духа од Оца, пада у очи миран тон према Римској цркви и према римским папама на које он указује чак као на представнике и свједоке православног учења Тај факт признаје и учени византинист Krumbacher 6 . И други немачки научењак, богослов Kaüenbusch, иначе противник византијске културе и њезиног духа, говорећи о патријарху Фотију, тврди, да учење Запада о Filioque, није

1 „Tivàç yàp aùrtüv (bijaeiç oük сс.тобехoребсс, Kai toi rftXXa осробра баиib. col. 393.

2 ,’AXXà xi ôeî яоХХй Xéyeiv ; 6 Ytôç irai Деоя6гГ|s rô Ilveûpa èk топ Патрб; екяорЕЙеобш риагаушуЕп ка( ôpéyaç 6è IlaC'Xoç authç à-rocpafverca Xèya'v ; Kâv f)pEîç r) üyyEXoç rï, oùpavoü eùayyEXit,r|rca ùpîv .-ap' 6 ЕогјуувХгаДргДа ùpîv, avatlepa £отш . T(ç 6è т.трЦјтех бгбаакаХог âXXoo, elpi| ,-rpotpavtbi; pÉppvev;“. jbid. col. 396.

3 ibid. col. 393.

4 Dr. J, Langen, Die Trinitarische Lehrdifferenz Bonn 1876. s. 106

5 „Stellt man sich einmal auf den Standpunkt jener theologischen Kontroversisten, so muss man ja allerdings zugeben, dass die Griechen im Rechte waren". L. c. s. 973. sop. 1.

6 „Bemerkenswert ist es, dass Photios in dieser Schrift die römische Kirche nicht direkt angriff. Er rief darin sogar die Päpste bis zu seiner Zeit als Vertreter des unverfälschten Symbolums gegen Ambrosius, Hieronymus und Augustinus“. ib. s. 76.

222

„Богословље“