Богословље

дишта или боље рећи нагађају. Н. пр. јеврејски писац у Александрии Филон (4-40. после Хр.), у свои делу „о декалогу“ (§50.-51.), мисли, да je на свакој плочи било исписано по пет заповести. 1 То исто мисли и један други опште познати jeврејски писац Јосиф Флавије (-ј- с. 93. после Хр.) 2 Мишљење да je на свакој плочи брило исписано по пет заповести заступају у доцније време и неки протетстански богослови, као што су: Dr. A. W. Knebel (-Ј- 1863.), Dr. Н. Schultz (4- 1903.) и др. Напротив наши православии богослови а с њима и реформаторски (калвински), англикански и старокатолички мисле да су на првој плочи биле исписане прве четир заповести, које садрже дужности човека према Богу, а на другој плочи других шест заповести, које садрже дужности човека према свои ближњем, почевши са петом заповешћу, која садржи дужности деде према својим родитељима. Ово јемишљење прихватио икијевски митрополит Петар Могила (t 1647.) у свом „Православном Исповеданьу“ 8 . А пошто je „Правосл. Исповед.“ П. Могиле примила или апробирала цела наша православна црква као прву символичку књигу 4 , која je као такова доцније послужила као основ свима доцнијим православннм катихизисима 5 , то значи, да je мишљење на првој плочи четир, а на другој других шест заповести санкцпонисала и наша црква. Римокатолички пак богослови, а с гьима и гркокатолички (униатски), као и лутерански мисле, с обзиром на свој особен начин поделе декалога, да je на првој плочи било прве три заповести, а на другој других седам заповести декалога. Пошто смо укратко изложили о гштагьу броја Божјих заповести, као и о питагьу плоча, на којима су те заповести биле исписане остаје, да проговоримо и о подели или боље рећи о разликама поделе декалога. Што се тиче овог питања напомињемо, да се декалог на више начина дели, односно да се заповести декалога на више начина ређају. Ми Немо

1 Сравни: Филонъ Алекса ндрШчкШ, В. ©. Иваницкlй, Юевъ, 1911 стр. 294

2 Antique!, lidaicae, lib. 111., cap. 5., p. 8.

3 Правосл. Исповед, митропол. П, Могила (срп. прев, од М. Шевића), Задар, 1889. стр. 126.

‘ Правосл. Догмат. Богословије, митропол. Макарије (срп. прев. М. Шевића), I. део, Нови Сад, 1895. стр. 47.

' Богосл. Гласнпк, кн>. I\'., Срем. Карловцп, 1903. стр, i7B.

226

„Богословље“