Богословље

маљска епископија постала архијепископијом. 1636 год. спомиње ce Пајсије као митрополит будимаљски 1 . О Пајсију и о припајању будимаљске митрополије рашкој писао je Ил. Руварац y помињаној расправи Рашки еппскоГш п митрополита 2 .

1 Записи n нашапса 1, 339—340 бр. 1325.

2 Глас 62, 42-43.

ЂОРЂЕ Сп. РАДОЈИЧИЋ,

АПОСТОЛСКИ СИМВОЛ.

Од 2. века после Христа постојало je предање у цркви и веровање да je Исус Христос својима апостолима заповедно да за дванајест година не иду никуда из Палестине, него да остану ту да проповедају његово учете. Они су послушали његову заповест и осталн'у Палестини све до 42. год., када их je почео гонити Ирод Агрипа. После тога гоњења су се разишли на све стране, али пре растанка решили су да саставе кратки и основни образац својег учета и да њиме упознају своје следбенике с учењем Христове вере. Тај образац вере добио je доциије назив апостолски символ и, како тврди Руфин, презвитер аквилејски, био je раширен свуда на западу, a састојао се из 12 чланова. Тај символ на латинском језику гласи овако: Credo in Deum Fairem omnipotentem et in Jesum Christum, Filium eins unikum, Dominum nostrum, qui natu s est de Spiritu Sancto et Maria Virgine, sub Pontio Pilato crucifixus et et sepultus, tertia die resurrexit a mortuis, in coelos, sedet ad dextram Patris, inde venturus, judicare vivos et mortuos, et in Spiritum Sanetum, sanctam Ecclesiam, remissionem peccatorum, sarnis resurrectionem. (Верујем у Бога Ода свемогућег и у Исуса Христа, Сина Његовог јединородног, Господа нашег, који je рођен од св. Духа и Марије Деве; за владе Понтија Пилата био je разапет на крсту и погребен, трећег дана je васкресао из мртвих, вознео се на небо, седи с десне стране Оца, одакле ће доћи да суди живим и мртвим, и у св. Духа, свету цркву, опроштегье грехова и васкрсење тела). Доцнији писци приписују сваком од 12 апостола по један члан.

270

„Богословље“