Богословље

прожима све наставне предмете и да се заснива на буђењу савести изазивањем заједничких мисли, осећања и доживљаја. Дубље истраживање пак и објашњавање последњих основа морала Ф. Адлер je оставио научним теолошким и философским испитивањима. Али, и ако се религиска настава не предаје у американским школама, она није запостављена у процесу самога васпитања. Нови начин предавања религиске наставе учинио je „La Morale“, који je требало да je замени, просто безпредметним. И сви су изгледи да се у Сев. Амернди, нарочито после радова Г. Ст. Холл и његовог ученика Е. Д. Старбука, неће дуго чекати на радикалну измену моралне наставе 1 . Јер религиска настава, која се састоји не само из читања и тумачења Св. Писма и певања црквених песама, већ и илустрованог говора наставника (помоћу стереоптикона и кинематографа), дискусија па чак и подношења извештаја о раду преко недеље 2 слаби у основу педагогики значај ма какве самосталне моралне наставе. Религиска се настава јавља у Америци свуда као неопходан предмет за васпитање и као таква, она се предаје суботом и недељом, пошто je и субота слободна од школе. Осим тога религиска се настава, у слободним и у признатим црквеним школама, може предавати и радним данима, само после официјелне наставе 3 . Оснивање етичких друштава и рад на увођењу моралне наставе по школама нашли су погодно земљиште и у неким европским државама. У Енглеској, где су joui од почетна 19. века преовлађивали емпиризам, натурализам и утилитаризам, рад на оснивагьу друштава противу религије није била непозната ствар. Ту je још од 1860. год. постојало „Национално световно друштво“ (National secular society) за борбу противу религиске наставе. Од 1887 год. пак почели су се по Енглеској ширити и етичка друштва и пропагирати моралну настану.

1 Американски педагог G. St. Hall тражн моралну настану заједно са религиском. За француску моралну настану он каже, да je „само понављање речи без унутарњег саучешћа, папагајство, много знања без савести*. Цит. код Р. Barth-a, „Die Geschichte der Erziehung in sociologischer und geistesgeschichtlicher Bdleuchtung“ (Leipzig 192 S) S, 672.

3 Упор. П. Радосављевић, „Библиска Педагогија*. Монографија из нсториске науке о васпитању (Карловци 1912) стр. 210.

* Р. Barth, „Geschichte der Erziehung in sociologischer und geistesgeschichtlicher Beleuchtung" S. 678.

286

„Богословље“