Богословље

родњачког схватања само са теистичким последом на свет. И ако се жели обележити каже природњак Е. Денерт како Кеплеров и Монистички савез схватају однос природне науке према своме последу на свет, онда се може рећи; Монистички савез жели да принудно докаже свој атеизам из резултата природњачкос истраживања, увлачењем свакојаких више или мање оправданих хипотеза. Кеплеров пак савез одбацује принудни доказ из природних наука, без обзира да ли je он теистички или атеистички. ... Али зато одлучно и с правом заступа образложени теизам, за чије решење природна наука није компетентна 1 . Под утицајем те струје у природној науди и боље оријентације према модерној научној теолосији и педасосици формулисало je Саксонско учитељско удружење, на својој славној скупштини у Цвикау, 190.8 сод. т. зв. „Цвикаушке тезе“. И саксонски ce учитељи туже на неуспех у васпитању и на прекоре оних, који посматрају процес васпитања с поља-. Али они очекују поправку не од избацивања, већ од реформе релисиске наставе. По њиховом мишљењу славни задатак релисиске наставе треба да je оживљавање дечјес расположења за Исуса. Досматички Исус, по њиховом мишљењу, мора уступите место исгорискоме Исусу. Саксонски ce учитељи надају, да he с једне стране упознавањем деде ca историским Исусом, а с друсе стране примерима побожних људи из прошлое™ и садашњости пробудите у деци стварни релисиозни живот 3 ]. Ово мишљење деле, са саксонским учитељима, и сви други учитељи протестантске Немачке. Стоса je и после револуције 1918 сод., релисиска настава остала као обавезан предмет у сейма савезним републикама Немачке државе 4 ]. Најинтересантнију пак појаву у немачком педасошком свету дају радови проф. Ф, В Ферстера, једноса од најслав-

1 Е. Dennert, „Monistenwaffen'! CGoldesberg — Bonn 1912) S. 4.

2 „Umgestaltung des Religionsunterrichts in den sächsischen Volksschulen“, hg. vom Vorstandn des Sächsischen Lehrervereins (Leipzig 1908) S. 4.; Упор, и G. Rietschel, „Zur Reform des Religionsunterrichts in der Volkschule“ (Leipzig 1909) S. 4. ff.

3 Исто, стр. 11, 18, 39, 42 и стр. 48 f.

4 Чл. 149, немачког Устава гласи: Религиска настава je редован школски предмет. Изузетак чине само вероисповедно-слободне школе. Њено предавање уредиће се у оквиру школског законодавства, Религиска настава предаваЬе се у сагласности са прииципима рел. заједиица.

291

Ворба противу религиске наставе