Богословље

чито je пак жалосно и несношљиво гажење верске слободе..., Вн избацујете из школе свештене слике и забрањујете предавање науке о вери по школама и тиме одузимате народу неопходну духовну храну за православно васпитање...“ 1 . Нема сумње да je стање православие цркве, а са њом и стање религиске наставе у Русији скоро безнадежно, и да избегли митрополит Антоније има можда права у своме мишљењу, да he обновљење православља доћи тек после повратка избеглог народа. Црква je остала без својих најбољих вођа; остала je без духовних и материјалних сред става за васпитање, и поред света тога изложена још и страшном непријатељу, који тежи, да религиозну културу замени новом, чисто атеистичком и материјалистичком културом. С друге стране опет долазе говори, јавна предаваньа и растурање атеистичких списа, у којима се раднички свет позива, да се отргне од „власти цркве и религиске помрчине“ 3 . Па ипак има људи, који гледају и оптимистички на садашње стање руске цркве. , Сам патријарх Тихон био je оптимиста све до своје смрти. Он je и последњих дана свога живота писао цариградском патријарху: Р}'ски народ остаје веран своме православноме патријарху. Сабор православних епископа осудио je шизматичаре 24. јуна 1924 год. и молио патријарха, да и даље остане на челу цркве. Ово оптимистично схватање патријарха нашло je потврде нарочито при његовом погребу. Јер, иза 5 митрополита и 63 епископа, колико je присуствовало погреб}' 3 , мора стајати —са малим изузетком и цео руски народ. Материјалистички поглед на свет, који je на западу још крајем 19. века одбачен као неоснована хипотеза и који je у Русији демантован самим животом, увлачи се, како изгледа, као новина и међу наше просветне мислиоце. И код нас се чују гласови: „Религија je приватна ствар!“. Религија je штетна, jep она веже људе за старе ауторитете“.. Чују се

1 Упор. Echos d’Orient“ (Paris 1921) р. 195 и даље, и Т. Титов, „Саврс.менн исповедник православља“ (Весник српске цркве, Београд 1926) стр. 225.

- Од особите je важности „Чернаја книга“ (Париз 1925), у којој се црта разоряй и ужасни рад комунистичке владе у области релнгнје и цркве. Ова књига преведена je на нише европскнх језика.

3 Упор. А. Küry, „Die gegenwärtige Lage der orthodoxen Kirchen des Ostens“ (Internationale Kirchliche Zeitschrift, Bern 1925) S. 150.

294

„Богословље“