Богословље

y истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Он je истииити Бог и живот вечни“. 1 ) „Светлост и разум“ које нам je дао Спаситељ, или откровење, по речима Св. Ап. Павла, сачињавају „завет вечни“ 2 ), то јесг такав који не може подлежати даљим изменама и развићу у суштини својој. Сам Христос Спаситељ, Који вечно, невидљиво присуствује у Цркви верујућих, освећује ју Својим благодатним даровима, уразумљава. утврђује и просвећује верујуће, али јој не даје нових догматичких откровења, пошто je Ог „јуче, данас ива век један исти“ 8 ). Дух Свети који увек пребива у Христовој Црлви од времена силаска на свесвете апостоле, снажи хришћане у истинама које je Спаситељ открио људима једном за свагда, потсећа на њих и помаже им у правилном разумевању откривених истина 4 ).. Спаситељем постављени и Духом Светим просвећени апостоли су људима објавили „сву вољу Божју.“ 5 ) Помазање, које су хришћани примили од Спаситеља и од Светог Духа, учи их свему, и у њима мора да остане оно што су нули од почетка 6 ). И такво благовествовање Христово, које сачнњава истините догмате, мора бити толико верно самоме себя и стално, да се не може заменити другим благовествовањем апостола па чак и небеских ангела 7 ). Такво разумевање Божанског Откровења, као потпуног, савршеног и зато неизменљивог извора хришћанских догм та, увек je чувала васељенска Христова Црква. По речима св. Иринеја Пионског апостолн у Христово) Цркви „plenissime (у свој пуноћиј contulerunt omnia (све), quae sint veritatis“ 8 ). Tepтулијан, ca своје стране, поштује апостоле Господине као чуваре вере који нису сами од себе ништа измишљавали ни одабирали, већ су целоме свету верно предали оно учење, које су примили од Исуса Христа 9 ). По мишљењу Оригена „само ону истину

>) Job V. 20

2) Јевр X'll, 20.

3) ibid. XIII, 8.

4 ) Job. XVI, 13-15.

5 ) Дела AnocT. XX, 27.

6 ) 1. Job. 11, 27, cp. 24.

7 ) Галат. 1, 8.

s ) Види Contra Haereses t 111. c. 4. n. 1 Migne. Pair. C. C. t. VII (P. 1882 J col. 857.

fl) Види De praescriptionibus adversus haeriticos, t. VI Migne Pair. С. C, t 11. col. 21.

316

„Богословље