Богословље

тивани, правилно и благочестиво опредељени и утврђенн на светим и васељенским саборима; додавати им, или одузимати од њих штогод, није дозвољено“. А они су на сто година после тога (1848) у својој „Окружној посланици свима православним хришћанима“ овако говорили о том истом: „У нас ни патријарси, ни сабори немогу увести ма шта ново зато што je код нас чувар благочешћа само тело Цркве, т. ј. сам народ, који жели да увек очува своју веру неизменљиву и у сагласности са вером својих отаца“. Познати представник руске богословске науке последњег врелшна, епископ Теофан Говоров (Затворник), држао се дубоког уверења да je Христос Спаситељ дао људима савршено потпуно откровење, које се не може допуњати никаквим новим догматима који се не садрже у њзму. У свом тумачењу речи Св. Ап. Павла у посланици Галаћанима I, 8 он говори, између осталога, и следеће: „Нико и ништа не може мењати у преданом јеванђељу. .. О апостолима и анђелима св. ап. Павле говори са претпоставком... Чак и кад би немогуће постало могућим, цело јеванђеље люра остати и остаће нензменљиво“.') У таквој својој једнодушној верности првобитном откроненом учењу као извору хришћанских догмата Неточна Црква види на застој или своју учмалост, него своје велико пренмућство које јој даје право да се назнва истинитом православном црквом. На тај начин и са гледишта откровеног учења и на основу свагдашњег предања и резумевања васељенске Цркве, еволуционастичка теорија неохришћана типа г. Мерешковског, који допушта могућност новог откровења које треба да собом донесе нове догмате, мора се признати за савршено неосновану. Ми немамо никаквог права и никаквих основа да очекујемо ново Божанско Откровење, које би могло допунити хришћанску веру новнм догматима. Као што смо видели, еволуционистичка теорија коју смо расмотрили води своје порекло од једног нарочитог схватања Божанскок Откровења, које оно Суматра за незавршено и за нешто што се нуждава у допунама. Али постоји још једна друга еволуционистичка теорија, која je поникла y там истим нео-

') Видн његово Толкованlе на послашс къ Галатамъ, Москва 1875 г. сто Р5—66

318

„Богословље“