Богословље

Као резултат жеље да се баш разумно усвоји догмат, може се по некад појавити и лажно схватање догмата. Ето баш у том случају се васељенска Црква стара да тачније констатује факт, или да јасније дефинише догмат. Сабори су за главну -задаћу васељенске Цркве сматрали не утврђивање каквих нових догмата, као извода из првобитних догмата, основе свега хришћанског вероучења, већ баш одбацивање заблуда које су ce појављивале о већ преданој истини; у ограђивању те истине од измена и још више од кварења; у указивању граница познавајућег разума помоћу тачног формулисања које одговара божанственом или васељенском смислу вере. Зато je она од времена њеног утврђивања, извољењем Св. Духа и Богом просвећених отаца, постала исто онако неизменљива као што je не.изменљива догматична истина која се у њој садржи. Та богословска делатност Цркве ништа ново не додаје самом садржају ни суштини догмата. Она само вечне истине вере облачи у нове формуле и, по речима једнога древног епископа, „силом старог предања побеђује нова и до сада у Цркви нечувена унења“ 1 ). Историја постепеног раскрића догмата о Пресветој Тројици у борби са монархијанством и субординационизмом, или догмата о Сину Божјем у борби са аријанством, може служите као дивна илустрација онога што рекосмо о догматичном развићу у Цркви 2 ). Али догматичко развиће се ипак не сме схватити само у смислу вербалног вежбања, као у схоластици, joui магье у значењу просте тавтологије. Не. Догматичко развиће заиста носи у себи стварно раскриће новога, само не у суштини и садржају догмате, већ у њиховој формалној дефиницији. Развија ce не догмат, који у својој суштини остаје вечно неизменљив, већ његово људско разумевање и његова дефиниција. Догматичко развиће је индивидуално и саборно удубљивање у строго одређену истину. То удубљивање некада води ка проширавању раније догматичке формуле, чак и оне коју je утврдио васељенски сабор. Свака догматична формула je истинита и чак савршена за свој најближи циљ. Но она се слично догматично) истини коју она дефинише, не може схватити као апсолутна и

!) Види наведена ДЪяшя вселенскихъ соборовъ, у руском нреводу, т. I. стр. 235.

2 ) Мишљење проф. петрогр. Дух. Акад. П. И. Лепорског, у наведеним а Записки петерб. религюзно филос. собран!й, стр. 424 425.

325

Догматика и Наука