Богословље

учитељске одредбе и поједини термини у њима показују слабост и ограниченост људског језика, који je неспособан за потпуно тачно изражавање високих идеја Божанског откровења. Неке од тих формула и термина су у вези са језиком појединих философских система, који имају привремен знача] и пролазни смисао. А друге вероучитељске формуле и њихови термини садрже у себе метафоре позамљене из обичног нефилозофског језика. Друје од тих слика по самоме свои характеру не допуштају установљење свога тачног научног смисла 1 ) ;3аступати безусловну неизмешъивост таквих случајних, привремених и научно неутврђених елемената у нашим вероучитељским формулама и појмовима наравно, значи наметати сасвим непотребне окове на људску и васељенско-црквену свест. Понекад je овде прости неспоразум извор жалосних заблуда, зато што се Божанске, догламатске и вечно обавезне и неизменљиве истине мешају са њиховом људском дакле несавршеном, необавезном и промени изложеном формулой. Други начин појаве псевдо- доктатизма јесте у придавању апсолутног характера приватним, привременим и случајним мишљењил!а. Као на један од многих примера сличног псевдодогматизма можемо указати на учегье о непорочном зачећу Преев. Богородице. Догламатизирано на хришћанском Западу, а привремено признавано и у појединим местима православног Истока, оно je несумљиво поникло на основи поштовања Пресвете Деве Марије, која je својствено свему хришћансгву. Као истинску Мајку Сина Божјег, каква ce јавља y јеванфељу и признаје у силlволима васељенске Цркве, ми je поштујемо и стављамо изнад свих бића која je Бог створио. Но ето, јављају ce разумни поштоватељи Богоматере. Они налазе да обично поштовање Богомајке није довољно. Они истпнско учење Цркве о поштовању Богомајке окружују својим сопственим мислима које допуњују и објашњавају то учење, захтевајући да се то учење *призна као догмат. Они су готови да све који се не слажу с њима сматрају не само за јеретике, но чак и за нечастиве, безбожнике. Неопходно je признати да упоредо са несумљиво неверним, субјектнвним мислима и традицијама, које су лишене сваког историјског характера и сваког научног бо-

‘) Види Цнтиране књигу Е'Леруа; „Догмат к Критика" М. 1915 стр. .19 и следеће.

330

„Богословље“