Богословље

језика као и са стране форме и садржине. Оне су' ту значајне као преводи. Но оне су и један озбиљан покушај на развијању нашег оригиналног проповедништва у правду који je супротан дотадањем, више схоластичком, пзслеђеном из кијевске школе и одомаћеном код нас. И ако оне у томе не иду до краја, не може се рећи да не успевају. Јер оне, овакве какве су, могле би без зазора да буду и данас употребљене. Но, уз то, проповеди Стевана Урошевића говоре нам много и самим својим бројем. Ми из тога видимо како проповедништво, као једна страна пастирске делатности, дотле потпуно запуштена, добија свој знача] и развија се на крају XVIII века више него што нам то говоре они, до сада малобројни, познати примери нашег проповедништва из тога доба. Нама после овога, постаје јасно оно нарефење, које читамо у правилима Митрополита Ненадовића, да се проповедање неизоставно врши на на богослужењу 1 ), или она напомена Руньанина, савременика Урошевићевог, да je он проповедао „сваког празника .и скоро сваке недеље“ 2 ). О томе, да се проповедништву придаје велики знача] у ово доба говори нами сам Урошевић (проповед приликом освећења цркве). Ту он подвлачи да се, између осталог, ради слушања проповеди нарочито и врши подизање цркве. А такво схватање значаја проповедништва он најбоље доказује тиме, што у тешким приликама, какве су само могле бити у његово доба, са мало књига и мало живих проповедничких примера, и за релативно кратко време, он оставља једну збирку проповеди са овако лепим бројем. Ове проповеди Стевана Урошевића, дакле, имају данас своју одређену вредност и говоре нам много и својом садржином и својим бројем: говоре и данашњем историку и данашььем проповеднику.

Др Дамаскин Грданички.

*) Види 20. правило Митр. П. Ненадовића (рукопис у библ. Патр.бр 107, а штампана су у „Срп. Сиону" 1903 стр. 273, 299, 328, .Јавору* 1887 стр. 279, 295, 311, 327, 343).

г ) дит. аутобиографија, стр, 42.

367

једна збирка проповеди из краја XVIII века