Богословље
могла појавити само под великим утицајем тада већ разрађеног контаненталног протестантизма. Неки су били склони да се задовоље новом (другом) »Књигом Општпх Молптава« т док су друга желелп да држе корак са швајцарским протестантизмом, угледајући се на »најбоље реформпсане цркве«, међу којима су женевску (калвпнистпчку) највпше пмалп у виду. 1 Њихови спорови су за кратко време почели снажно одјекивати и у Енглеској, што доказује тесну везу изгнаника са стажем у њиховој домовинп. 2 Пред напуштаже својих склоиишта у иностранству и пре поласка у отаџбпну покушали су да измире своје унутрашже спорове да би удружене силе могли успешнпје употребити у борбп са противнпцпма око бржег и успешнијег спровођежа реформације у својој домовини. Женевске избеглице су узеле иницијативу, позвавши једним циркуларним писмом енглеске заједнпце из Франкфурта Арана, Штрасбурга, Базела и Вормса на заједнпчкп договор у Женеву. »Претресајући ствар«, писали су женевски бегунци, »сматрали смо за добро да одржпмо са вама оратску конференицју, да би се свп могли сложити и свп заједнпчки у Енглеској учитп и проповедати оно знаже Речи Божје, које смо научили у свом изгнанству, и ко je смо видели у најбоље реформпраним црквама«. То ппсмо су, поред осталих, потппсали ; знаменита Мајлс Кавердејл, епископ егзетарскп и преводилац библпје, Џон Нокс, шкотски реформатор и један од оснивача презвитерпјанства и Впљем Унтпнгам, доцнији декан дарамски (Durham).
Избеглице из Арана су нашли да женевски позив одговара и жпховим циљевима па су га пзрично и радо прихватили. 3 Из одговора франкфуртских избеглица излази да су женевски енглески реформист!! пмали намеру да на прппреманој конференцији у потпуности усвоје швајцарски, најве-
се разликују међу собом по догматском, а нарочито литургичком садржају и поретку, због чега су и биле предмета великих спорова. Впди F. Е. Brighlman, D i с t. о f Engl. С h и гс h Hist. (Ollard and Crosse) 1912, pp. 128—134.
1 За податке о диспуту у Франкфурту види Strype, Бссl е s, Memorials, 111, I, 404 и Aηn а 1 s о f th e Reform., 1,1,151.
2 Zurich Leiters, i, pp. 8,9,.
3 Strype, An nais, I. I. 151 —153.
4
Богословље